Print
Hits: 1441

I
U okviru programa Sekcije za istroriju medicine Srpskog lekarskog društva u Beogradu pod nazivom "Veliki doktor – u malom mestu", Rajačka škola zdavlja je pripremila članak o dr Svetislavu P. Atansakoviću koji je jedan deo svog života proveo u Negotinu ispoljavajući u svom redu, predanost, požrtvovanje i humanost na način u i meri da može biti primer za ugledanje na njega drugih lekara. Program koji je pomenut ima veliki značaj za istoriju medcine jer će sačuvati od zaborava rad pojedinih doktora medicine na našem području. Pitanje kriterijuma koji bi se primenili u izboru lekara, koji imaju takve biografije da bi ih mogli svrstati u velike doktore, u malim mestima je veoma značajno. Kriterijume o kojim je reč u najvećoj meri definiše narod. Onaj doktor koji po mišljenju naroda predstavlja narodnog lekara, koji u svome radu ispoljava visoke etičke norme, koji je po dobru upamćen i deci, i mladima, odraslima i starima, i koji je rado viđen na javnom mestu i lepo priman u svakoj kući, mogao bi biti veliki doktor – u malom mestu. Takav je bio negotinski doktor Svetislav P. Atanacković, negotinski lekar.


II
Iz podataka u Registru – imeniku lekara na području negotinskog sreza za 1945. godinu, može se saznati da je Atancković dr. Svetislav rođen je 3. maja 1895. godine u selu Mozgovu sreza aleksinačkog. Srbin je pravoslavne vere. Oženjen je, ima jedno dete staro 16 godina. Medicinski fakultet je završio u Parizu 1924. godine. Pravo za bavljenje lekarskom praksom stekao je 1925. godine. 1928, godine završio je specijalizaciju malariologije, takođe u Parizu. Služi se francuskim i italijanskim jezikom. Od kapitualcije Jugoslavije pa do Oslobođenja, jedno vreme je proveo u zarobljeništvu, a zatim dolazi kao izbeglica u Negotin, gde radi kao lekar opšte prakse, privatno lečeći sirotinju i izbeglice -besplatno.

Dr Atanacković je, po dolasku u Negotin, postavljen za upravnika Doma narodnog zdravlja u Negotinu, 11. jula 1942. godine (2). Kako se sve više poklanjala pažnja pojavi tuberkuloze, dr Atanacković, lekar sa specijalizacijom preventivne grane medicine postavljen je za šefa odeljenja za suzbijanje tuberkuloze. Uskoro je Dom narodnog zdravlja, 15 jula 1942. godine pretvoren u Zdravstvenu stanicu koja je postala istureni deo Doma narodnog zdravlja u Zaječaru. Upravnik ove Zdravstvene stanice postao je dr Svetsilav P. Atanacković. U to vreme postojale su i zdravstve ustanove koje su se bavile zaštitom stanovništva od besnila koje se moglo preneti sa besnih pasa i drugih životina, koje mogu oboleti od besnila. Antirabična stanica u Negotinu koja je vodila borbu protiv besnila, bila je u okviru Okružne bolnice, a 11. VIII 1942. godine, pripojena je Zdravstvenoj stanici. Samim tim borba protiv besnila postoala je obaveza dr Svetislava P. Atanackovića.

III
Zdravstvenoj stanici u Negotinu je 8. decembra 1943. godine stigao zahtev u kome je traženo da se dr Svetislav P. Atanasković izjasni da li je saglasan sa premeštajem u Higijenski zavod u Niš, u kome se ukazala potreba za jednim bakteriologom. Nuđeno mu je da može, ako prihvati da ide da radi u Niš, stanovati u toj ustanovi.

Iz odgovora dr Atanackovića, može se saznati koliko je bio skroman kao lekar i čovek i u kakvim je uslovima živeo i radio kao izbeglica u Negotinu.

Pisani odgovor ovako glasi:

" U vezi akta Zavoda od 8.ov.meseca, dajem sledeću izjavu: u sadašnjem trenutku, mi je nemoguće da prihvatim predlog Zavoda u Nišu da budem premešten na službu u Hgijenski zavod iz sledećih razloga: službeni razlozi: ovo je novouspostavljena stanica i njen rad je tek u razvitku, naročito u pogledu ispitivanja i suzbijanja malarije. Pa je i ovde potreban stručnjak na tom polju, kako bi se postigli željeni rezultati. Ako bi se ukazala povremena potreba za radom na polju malarije, bilo u samom Zavodu bilo na terenu, rado se ispostavljam na raspolaganje da taj posao obavim po potrebama Zavoda. Lični razlozi: Kao izbeglica iz Strumice i bivši zarobljenik izgubio sam svu imovinu i nisam uspeo ništa od stvari, tako da sada, kako ja tako i moja porodica, spavamo na pozajmljenoj postelji i služimo se i drugim stvarima koje smo pozajmili, te bi premeštanjem bio lišen svega toga i bilo bi nemoguće naći druge u sadašnjim prilikama. Pored toga, ovde sam nešto nabavio od namirnica do kojih dolazim lakše do snabdevanja s obzirom na stečena poznanstva, te sa ovom sadašnjom platom i ovako, jedva izlazim na kraj.

S toga se moli Zavod da ovo pitanje premeštaja za sad obustavi dok se prilike ne poprave i kada budem u mogućnosti ja ću obavestiti Zavod o tome.

18. XII 1943. dr Sv. P. Atanasković"

Dr Atanasković je ostao u Negotinu do kraja II svetskog rata i posle njegovog svršetka, a posle rata je radio veoma predano i odgovorno boreći se protiv malarije, pegavca, vašljivosti i epidemija drugih zaraznih bolesti.

IV
Posle Oslobođenja, radi kao sanitetski referent Sreskog Narodnog Odbora i saobraćajni lekar na železnici. Najveći deo svoga života i svoje stručne karijere posvetio preventivno-medicinskim aktivnostima na području Negotinske krajine. Ostvarujući odličnu stručnu saradnju sa dr Mićom Mićovićem, bakteriologom u Zaječaru, sa kojim je delio istu sudbinu izbeglice iz Makedonije, osnovao je 1956 godine Higijenski zavod u Negotinu. Time je borba protiv zaraznih bolesti na području Krajine i Ključa postala mnogo odgovornija i efikasnija.

Ono što je radio kao lekar oslikava kako njegove stručne sposobnosti tako i zdravstvene prilike i političku situaciju na području negotinskog sreza. Posle rata trebalo je uspostaviti saradnju naroda i vojske sa zdravstvenim ustanovama, koja je bila od odsudnog značaja za uspeh borbe protivu veoma složenog zdravstvenog problema – pegavca. Dr Atanacković se uhvatio u koštac sa vašljivošću i pegavcem tesno sarađujući sa svima koji su u toj borbi učestvovali. Davao je stručna uputstva i prosvećivao narod kako na selu tako i u gradu nastojeći da se uspostavi kontrola nad vašljivoću, posebno kada se radi o licima koja su dolazila iz vojske i Bosne i Hrecegovine, sarađivao sa Crvenim krstom organizujući sanitetske tečajeve, sprovodeći jaku zdravstvenu propagandu na selu i u gradu. 1945. godine, predvodio je četiri sanitetske ekipe koje su pregledale na vašljivost 17 000 lica među kojima je otrkiveno 15 600 vašljivih. Organizovao je uništavanje vašiju depedikulacijom.

Istovremeno se pojavila i šuga. Tada je dr Atanacković organizoivao rad antiskabinozne stanice u Negotinu.

1946. godine u Negotinu je formirana Antimalarična stanica čiji rad podržavaju Ujedinjene nacije i daju pomoć u novcu i opremi. Jedan od važnih uslova za održavanje i razvoj malarije na ovom području bio je Negotinski rit, močvara koja je vekovima okruživala Negotin - leglo komaraca. Kao rukovodilac Antimalarične stanice Dr Atanacković nastoji da reši ovo pitanje kako zaprašivanjem DDD-em tako i formiranjem tzv. "zelenog pojasa" oko Negotina od kanadskih topola, koji je imao dve funkcije:da štiti Negotin od jakog vetra i da smanjuje nivo podzemnih voda i zajedno sa melioracijom suši tle.

V
1953. godine je postavljen za upravnika Doma narodnog zdravlja u Negotinu, a 1954. završio je specijalizaciju higijene. Sada je mogao da se potpuno preda preventivno-medicinskim aktivnostima na području Negotinske krajine.

U to vreme, jedno od važnih pitanja bilo je pitanje higijene u gradu. Zato obilazi lokale, javne zgrade, i pijace, daje uputstva i zalaže se na rešavanju osnovnih higijenskih problema. Tada su započete akcije obilaska domaćinstava na selu gde su pokrenute akcije rešavanja higijenskih problema i poboljšanja higijenskih prilika.

Kako je još uvek postojala privatna lekarska praksa, dr Atanasković se angažuje na obezbedjenju dovoljnih količina lekova i sanitetskog materijala za rad narodnih zdravstvenih ambulanti u kojima je narod besplatno lečen. Kako nije bilo dovoljno lekara, Dr Atanasković, obilazi sela i radi u njima kao lekar Sreskog Narodnog Odbora.

Od 1956. godine dr Atansković radi kao upravnik Higijenskog zavoda u Negotinu sve do njegovog zatvaranja 1960. godine. Jedna od najvažnijih aktivnosti Higijenskog zavoda u Negotinu bila je vakcinacija dece protivu zaraznih bolesti. Važna zasluga dr Atanackovića je što je 1958. godine uspeo da značajno poboljša obuhvat vakcinacijama dece, posebno na seoskom području.
Te godine, učinjen je ozbiljan pokušaj da se pitanje obaveznih vakcinacija dece protiv zaraznih bolesti reši. Dr Atanacković je uspeo, sarađujući sa zdravstvenim ustanovama u Donjem Milanovcu i u Kladovu, da obuhvat dece vakcinacijama bude "iznad predviđenog".

VI
Dr Atanacković je uspostavio dobru saradnju sa Higijenskim zavodom u Zaječaru, posebno kada je reč o borbi protivu endemskog sifilisa, malarije i tuberkuloze. Unapredio je laboratorijsku dijagnostiku. Zahvaljujući toj saradnji u 1958. godini izvršeno je 21 374 bakterioloških i hemijskih analiza. Sreća je bila za narod Negotinske krajine da su tih godina na njenom području radili dva najveća preventivca: Atanacković dr Svetislav, upravnik Higijenskog zavoda u Negotinu Mićović dr Mićo, bakteriolog, upravnik Higijenskog zavoda u Zaječaru.

VII
Atanacković P. dr Svetislav bio je, sredinom XX veka, jedan od najpoznatijih i najpopularnijih lekara Negotinske krajine. Važio je za dobrog stručnjaka, humanistu, organizatora mnogih preventivnih akcija i aktivnosti i rukovodioca. Posvećen borbi protiv zaraznih bolesti smatra se prvim epidemiologom ovog područja.

Izvori:
1. Dr Petar Paunović: Knjiga o Zavodu, Megatrend univerzitet u Beogradu, 2006.

2. Istorijski arhiv Niš, fond Higijenski zavod, kutija broj 2, 15. novembar 1942.).