Print
Hits: 889

Na početku dvadeserog veka nastaju u Srb iji domaćičke škole na incijativu Društva za čuvanje narodnog zdravlja.
U Timočkoj krajini domaćičke škole rade posle Velikog rata. Osnovni cilj i smisao ovih škola bio je da s eneuka žena seljanka pouči i osposobi za život i rad u domaćinstvu na higijenskim postavkama. Takav zdravstveno-prosvetni rad bio je potreban i ženama u gradu.

U Timočkoj krajini tridesetih godina XX veka postoji takva škola u Knjaževcu. Od seoski naselja pominje se domaćička škola u Vražogrncu, Brusniku i kurs domaćinstva u učitelskoj školi u Negotinu. O Kursu domaćinstva u Negotinu pisale su Krajinske novosti. Ovu inicijativu je podsticao Higijenski zavod iz Niša. Dirtektor učiteljske škole Ristić i nastavnica bomaćinstva Matejević, uspeli su da izdfejstvuju kod direktora Hiigjenskog zavoda u Nišu da pošalje jednu nastavnicu za praktično domaćinstvo.

U Mokarnju je takođe radila domaćička škola poćev od 10. januara 1931. godine. Prijavilo se 30 seljanki koje su pohađale školu. Za domaćičku školu u Mokranju nabavljeno je kompletno posuđe, uređena prostorina obezbeđeni predavači. A Udruženje domaćica i matera iz Negotina uputilo je 5 svojih članica u Mokranje, koje su svakom učesniku polonile četkice za zube.

1.Dr Vojislav Milojvić: Pasterov zavod u Nišu, 1990.
2.Krajinske novosti broj 2, godina II, Negotin 12.IV 1931.