Autori

Login Form

Lazar Gencic

Генчић Лазар, лекар, хирург, пуковник (Зајечар, 30. април 1868- Београд, 30. септембар 1942)
Након што је основну школу и ниже разреде гимназије завршио у Зајечару, више разреде гимназије и матуру 1885/86. године у Крагујевачкој мушкој гимназији, добио је државну стипендију за студије медицине у Бечу, где је дипломирао 1892. године. Прва служба била му је у Шумадијској сталној војној болници у Крагујевцу, где је био санитетски капетан II класе. Специјализирао је хирургију у Општој државној болници у Бечу, 1895-1897. године, код професора Гусенбауера. По повратку у Србију отворио је Прво хируршко одељење војне болнице у Крагујевцу. Начелник Санитетског одељења Министарства војног постао је 1909. године, a у балканским ратовима и Првом светском рату до 1916. године био је начелник санитета Врховне команде српске војске, након тога инспектор војног санитета. Оснивач је и шеф хирургије првог санаторијума у Србији „Врачар“ у Београду. Дописни члан Српског лекарског друштва био је од 1899, а редован од 1907. године. Био је активан и у друштву Црвеног крста Краљевине Југославије. Одликован је Орденом Светог Саве I степена, Белог орла III степена и Орденом Црвеног крста.

Дела:
• Предлог за оснивање Англо-југословенске здравствене лиге, Београд 1914.
• Зашто је дошло до епидемије и помора у нашој војсци и народу за време ратова 1912-1918, у: В. Станојевић, Историја војног санитета, наше санитетско искуство, Београд 1925.

Извори и литература:
• Здравствени шематизам Краљевине Југославије, Загреб 1932.
• Споменица мушке гимназије у Крагујевцу 1833-1933, Крагујевац 1934.
• Милан Цветинчанин, Државна реална Гимназија у Зајечару 1836-1936, Зајечар 1937.
• Споменица Друштва Црвеног крста 1876-1936, Београд 1936.
• Ристо Јеремић, Библиографија српске здравствене књижевности, Београд 1947.
• Кармен Гњеч–Мијовић, Српски биографски речник бр. 2, Нови Сад 2006.
• Јеврам Дамњановић, Завичајна књига Тимочана и Крајинаца, Београд 2006.
• Ранко Јаковљевић, Крајинска елита почетком XX века, Архивско наслеђе 7, Зајечар 2011.

Аутор текста:
Јелица Илић,
историчар, виши кустос
Народни музеј Зајечар

Dr Petar Paunović

dr Petar

Petar Paunović je doktor iz Zaječara, rođen 1939. godine.

Njegovi sugrađani, Zaječarci, i ostali meštani sela u Timočkoj krajini, u kojoj je primarijus dr Petar Paunović nadaleko poznat, nazivaju ga „Učiteljem zdravlja“. Rođen je u Negotinu 1939. godine, na Petrovdan, kada je i najveći narodni sabor.

Znaju ga mnogi Timočani posredstvom svojih radio i televizijskih aparata sa kojih svakodnevno, i po tri puta na dan, odzvanjaju njegovi kratki, uvek aktuelni, prilozi o zdravlju. „Dobro jutro, dragi slušaoci, šta ste danas odlučili da učinite za vaše zdravlje“ – pozdravlja ih na početku svakog novog priloga i oprašta se rečenicom: „dok život teče, zdravlje je najpreče“. Prvi put se svojim „zdravstveno-propagandnim programom“ (ZPP) oglasio 1989. godine na radio Zaječaru, a zatim i na radio stanicama u Negotinu, Boru i Kladovu i ukupno je do sada objavio oko pet hiljada zanimljivih, uvek aktuelnih priča sa zdravstvenim porukama. Bio je 21 godinu direktor Zavoda za zaštitu zdravlja „Timok“ u Zaječaru.

Dobitnik je nagrade Vasa Pelagić koja se dodeljuje za vrhunska ostvarenja u obrazovanju, Orden zasluge za narod sa srebrnom zvezdom, povelja savezne konferencije SSRN za aktivnosti u oblasti zaštite životne sredine, Timokovo pero, za saradnju u listu „Timok“.

Smatra se za jednog od najvećih poznavaoca običaja i navika Timočkog kraja koji su i predmet njegovog naučno istraživačkog rada. Dugo je proučavao alternativnu medicinu Timočkog kraja u okviru projekta Zavoda za zaštitu zdravlja „Timok“, „Prevencija u narodnoj medicini“.

U poznatom zaječarskom „Razvitku“ objavio je stotinak priloga o narodnom životu, timočkoj bloj kugi, vlaškoj magiji, maloletničkim brakovima, gastarbajterima itd. Punih 20 godina uređivao je i časopis „Zdravstveno vaspitanje“ koji je izdavao Zavod za zaštitu zdravlja „Timok“. Paunović je pre 28 godina pokrenuo i zanimljiv simpozijum „Istorija medicine, farmacije i veterine i narodne zdravstvene kulture“.