Autori

Login Form

Gamzigrdska banja dvadesetih godina XX veka

Gamizgradska banja je početkom XX veka bila nadaleko čuvena po svojoj lekovitosti. U njoj se lečilo puno sveta iz Zaječara i okoline, ali iz cele Timočke krajine i šire. Ali pored toga što se odlikovala svojom lekovitošću bila je poznata i po svojoj neueđenosti i nehigijeni. I pored toga, u njoj se lečilo više ljudi nego u najuređenijim banjama u Srbiji. Pisci koji su o njoj posali u to vreme, povezivali su primitvnosz i neuređenost banje sa tadašnjim moralnim i socijalnim stanjem u Kraljevini SHS.

Kupatila u Gamzigradskoj banji su bila usred rečnog korita. Reč je o dva vira, prećnika dva metra, dubine 60 cm., ograđena niskom providnom ogradom, pokrivena sa dve – tri grede .

Tu se kupaju po 6-8 lica, potpuno naga. Često se kupaju zajedno muški i ženske. Kada se okupe, po neki izađe go van ograde i oblači se pred odraslim svetom.

Do kupatila ima bara, gde na zemlju posedaju zajedno muški i ženske sa zadignutim gaćama i suknjom više kolena i drže noge u vodi, razgovarajući se o najrazličitijim stvarima.

Njihovi stanovi su gori nego za pse. Posetioci stanuju u nizu malih, poluolepljenih sobica, koje su visoke 1 ½ metar, široke po 1 1/2 do dva metra, bez prozora a sa vratima od pola metra širine, da se poprečno mora ući. U takvim sobicama, na malo slame, spavaju po nekoliko muški i ženske, bez srodstva i poznanstva. Pa, ipak te štenare imaju i svoj nazive: vila «Čvor», i dr. Posetioci se hrane onom hranom, koju im njihovi donesu od kuće i to im bude za 5 do 7 dana.

Život se provodi zadovoljno, primitivno, bez nadzora od lekara i ma kakve vlasti.
Njaveća je vlast jedan žandarm!
Imaju sa obe strane Timoka po jednu muziku.
Promenada je pred kućicama ili po kukuruzu.
Eto kako se leče više od 1000 bolesnika svakog leta u Gamzigradu. Zato nije čudo, što oni i kod kuća žive u higijenskom mraku i moralnom blatu.

Izvor: «Čuvar zdravlja», časopis za higijensko-socijalno vaspitanje, godina III, broj 26, Beograd 10. septembar 1923.

Dr Petar Paunović

dr Petar

Petar Paunović je doktor iz Zaječara, rođen 1939. godine.

Njegovi sugrađani, Zaječarci, i ostali meštani sela u Timočkoj krajini, u kojoj je primarijus dr Petar Paunović nadaleko poznat, nazivaju ga „Učiteljem zdravlja“. Rođen je u Negotinu 1939. godine, na Petrovdan, kada je i najveći narodni sabor.

Znaju ga mnogi Timočani posredstvom svojih radio i televizijskih aparata sa kojih svakodnevno, i po tri puta na dan, odzvanjaju njegovi kratki, uvek aktuelni, prilozi o zdravlju. „Dobro jutro, dragi slušaoci, šta ste danas odlučili da učinite za vaše zdravlje“ – pozdravlja ih na početku svakog novog priloga i oprašta se rečenicom: „dok život teče, zdravlje je najpreče“. Prvi put se svojim „zdravstveno-propagandnim programom“ (ZPP) oglasio 1989. godine na radio Zaječaru, a zatim i na radio stanicama u Negotinu, Boru i Kladovu i ukupno je do sada objavio oko pet hiljada zanimljivih, uvek aktuelnih priča sa zdravstvenim porukama. Bio je 21 godinu direktor Zavoda za zaštitu zdravlja „Timok“ u Zaječaru.

Dobitnik je nagrade Vasa Pelagić koja se dodeljuje za vrhunska ostvarenja u obrazovanju, Orden zasluge za narod sa srebrnom zvezdom, povelja savezne konferencije SSRN za aktivnosti u oblasti zaštite životne sredine, Timokovo pero, za saradnju u listu „Timok“.

Smatra se za jednog od najvećih poznavaoca običaja i navika Timočkog kraja koji su i predmet njegovog naučno istraživačkog rada. Dugo je proučavao alternativnu medicinu Timočkog kraja u okviru projekta Zavoda za zaštitu zdravlja „Timok“, „Prevencija u narodnoj medicini“.

U poznatom zaječarskom „Razvitku“ objavio je stotinak priloga o narodnom životu, timočkoj bloj kugi, vlaškoj magiji, maloletničkim brakovima, gastarbajterima itd. Punih 20 godina uređivao je i časopis „Zdravstveno vaspitanje“ koji je izdavao Zavod za zaštitu zdravlja „Timok“. Paunović je pre 28 godina pokrenuo i zanimljiv simpozijum „Istorija medicine, farmacije i veterine i narodne zdravstvene kulture“.