Autori

Login Form

drLazaIlic

 

Илић, Лаза, лекар, стручни писац, народни посланик (Зајечар, децембра 1852 – Зајечар, 25. јануара 1918).
По завршеној основној школи и четири разреда Гимназије у Зајечару, матурирао је у Београду, где је започео студије права. Под утицајем идеја Светозара Марковића иступао је на студентским скуповима и активно учествовао у демонстрацијама, због чега је после две године удаљен из Велике школе. У међувремену је добио државну стипендију и отишао на студије медицине у Беч. Уочи избијања српско – турског рата 1876. вратио се у домовину и, као докторанд, постављен је за санитетског потпоручника и командира санитетског одељења II класе Пожаревачке бригаде. Током ратних година водио је дневник, објављен у наставцима, у омладинском часопису за књижевност и науку ''Побратимство'' (1881) под насловом ''Белешке једног медицинара из 1876. и 1877.'' Смелом критиком режима скренуо је пажњу јавности на себе, изазвавши реакцију либерала и службених представника власти. Српско лекарско друштво га је 8. децембра 1880. изабрало за дописног члана, а 1. априла 1881. предата му је одговарајућа диплома. По дипломирању добио је службу у Прокупљу, затим у Чачку и Алексинцу, а од 1889. и у родном граду, прво као општински а потом и окружни лекар.
Од младости је био политички ангажован. Током Тимочке буне 1883. показао је одређену смелост и, разложним саветима, одвратио грађане Зајечара да се придруже побуњеницима. Као политички првак Радикалне странке ушао је у Народну Скупштину први пут 1892, а 1901. постављен је за сенатора, после краткотрајног затвора 1899. у вези са Ивањданским атентатом. У Скупштини је заузимао место на крајњој левици. Ратних година остао је у Зајечару и проживео личну и породичну трагедију, изгубивше три сина и зета. Под притиском бугарских окупаторских власти, да као познат и угледан грађанин потпише изјаву о припајању крајева источне Србије Бугарској, извршио је самоубиство јануара 1918.
Стекао је велики углед проучавањем, пре свега, здравствених проблема ширих народних маса Тимочке крајине. Објавио је мноштво радова у периодичним публикацијама, те постао неоспорни интелектуални вођа средине у којој је живео.
Литература:
• Споменица стогодишњице Тимочке крајине 1833 – 1933, Зајечар 1933, 196.
• Станојевић Маринко, Доктор Лаза Илић, Развитак, Зајечар, 1961, 2, 65 – 68.
• Милорад Драгић, Др. Лаза Илић (1852 – 1918), протагониста социјализације медицине у Србији,, Развитак, Зајечар, 1968, 5, 50 – 53.
• Српско лекарско друштво, споменица 1872 – 1972, Београд 1972, 43, 116, 133, 170, 173 – 174
• Милорад Драгић, Доктор Лаза Илић, Развитак, Зајечар, 1980, 6, 111 – 113.
• Милорад Драгић, Доктор Лаза Илића, протагониста социјалне и социјалистичке медицине у Србији (1852 – 1918), Развитак, Зајечар, 1984, 6, 90 – 99.
• Др Срећко Николић, Здравство Зајечара, Зајечар 2003, 18 – 19.
Библиографија радова:
• Белешке једног медицинара из рата 1876, Побратимство, 1881.
• Здравствена кућа и здравствени стан, Српски Архив, 1890.
• Једно питање из судске медицине, Правник, 1892.
• О калемљењу богиња на људима по нашим и страним изворима, 1893.
• Пелагра – нова болест у Србији, Дело, 1894.
• Из извештаја једног бањског лекара, Дело, октобар 1894.
• Бесплатно лечење болесника, Дело, новембар 1894.
• Извештај црноречког физикуса и његовог заменика о лечењу дифтерије серумом Беринговим и Руовим– за месеце април, мај, јуни, јули и август, 1895, Српски Архив, 1895.
• Зајечар са здравственог гледишта, Народно здравље, додатак Архива Српског лекарског друштва, 1896.
• Брестовачка Бања 1896, Српски Архив, 1897.
• Калемљење богиња 1896. Српски Архив, 1898.
• Трговање катраном, Српски Архив, 1898.
• Један састанак Српског лекарског друштва, Српски Архив, 1898.
• Иза кулиса, о сифилису у источној Србији, Српски Архив, 1899
• Заушке, Српски Архив, 1900.
• Примедбе о усавршавању лекарске струке, Српски Архив, 1901.
• Брестовачка Бања, званичан извештај бањских лекара дра Л. Илића и дра Д. Мицића, Српски архив, 1903.
• Пелагра, сељачка и сиротинска болест, Први конгрес српских лекара и природњака, Београд, 1904.
• Осврт на 1907. годину са лекарског гледишта, Народно здравље, 1908.
• Prodomo, Српски Архив, 1908.
• Probalnesis, Српски Архив, 1909.
• Извештај из Тимочког округа за јануар 1912, Српски Архив, 1912.
• После ђачке екскурзије, Народно здравље, 1912.
• Лекарска помоћ народу, Народно здравље, 1912.
Права кућа и здрав стан, превод дела др Ј. Фодора

Аутор текста:

Јелица Илић, историчар, виши кустос

Народни музеј Зајечар

Dr Petar Paunović

dr Petar

Petar Paunović je doktor iz Zaječara, rođen 1939. godine.

Njegovi sugrađani, Zaječarci, i ostali meštani sela u Timočkoj krajini, u kojoj je primarijus dr Petar Paunović nadaleko poznat, nazivaju ga „Učiteljem zdravlja“. Rođen je u Negotinu 1939. godine, na Petrovdan, kada je i najveći narodni sabor.

Znaju ga mnogi Timočani posredstvom svojih radio i televizijskih aparata sa kojih svakodnevno, i po tri puta na dan, odzvanjaju njegovi kratki, uvek aktuelni, prilozi o zdravlju. „Dobro jutro, dragi slušaoci, šta ste danas odlučili da učinite za vaše zdravlje“ – pozdravlja ih na početku svakog novog priloga i oprašta se rečenicom: „dok život teče, zdravlje je najpreče“. Prvi put se svojim „zdravstveno-propagandnim programom“ (ZPP) oglasio 1989. godine na radio Zaječaru, a zatim i na radio stanicama u Negotinu, Boru i Kladovu i ukupno je do sada objavio oko pet hiljada zanimljivih, uvek aktuelnih priča sa zdravstvenim porukama. Bio je 21 godinu direktor Zavoda za zaštitu zdravlja „Timok“ u Zaječaru.

Dobitnik je nagrade Vasa Pelagić koja se dodeljuje za vrhunska ostvarenja u obrazovanju, Orden zasluge za narod sa srebrnom zvezdom, povelja savezne konferencije SSRN za aktivnosti u oblasti zaštite životne sredine, Timokovo pero, za saradnju u listu „Timok“.

Smatra se za jednog od najvećih poznavaoca običaja i navika Timočkog kraja koji su i predmet njegovog naučno istraživačkog rada. Dugo je proučavao alternativnu medicinu Timočkog kraja u okviru projekta Zavoda za zaštitu zdravlja „Timok“, „Prevencija u narodnoj medicini“.

U poznatom zaječarskom „Razvitku“ objavio je stotinak priloga o narodnom životu, timočkoj bloj kugi, vlaškoj magiji, maloletničkim brakovima, gastarbajterima itd. Punih 20 godina uređivao je i časopis „Zdravstveno vaspitanje“ koji je izdavao Zavod za zaštitu zdravlja „Timok“. Paunović je pre 28 godina pokrenuo i zanimljiv simpozijum „Istorija medicine, farmacije i veterine i narodne zdravstvene kulture“.