Print
Hits: 1167

drLazaIlic

 

Илић, Лаза, лекар, стручни писац, народни посланик (Зајечар, децембра 1852 – Зајечар, 25. јануара 1918).
По завршеној основној школи и четири разреда Гимназије у Зајечару, матурирао је у Београду, где је започео студије права. Под утицајем идеја Светозара Марковића иступао је на студентским скуповима и активно учествовао у демонстрацијама, због чега је после две године удаљен из Велике школе. У међувремену је добио државну стипендију и отишао на студије медицине у Беч. Уочи избијања српско – турског рата 1876. вратио се у домовину и, као докторанд, постављен је за санитетског потпоручника и командира санитетског одељења II класе Пожаревачке бригаде. Током ратних година водио је дневник, објављен у наставцима, у омладинском часопису за књижевност и науку ''Побратимство'' (1881) под насловом ''Белешке једног медицинара из 1876. и 1877.'' Смелом критиком режима скренуо је пажњу јавности на себе, изазвавши реакцију либерала и службених представника власти. Српско лекарско друштво га је 8. децембра 1880. изабрало за дописног члана, а 1. априла 1881. предата му је одговарајућа диплома. По дипломирању добио је службу у Прокупљу, затим у Чачку и Алексинцу, а од 1889. и у родном граду, прво као општински а потом и окружни лекар.
Од младости је био политички ангажован. Током Тимочке буне 1883. показао је одређену смелост и, разложним саветима, одвратио грађане Зајечара да се придруже побуњеницима. Као политички првак Радикалне странке ушао је у Народну Скупштину први пут 1892, а 1901. постављен је за сенатора, после краткотрајног затвора 1899. у вези са Ивањданским атентатом. У Скупштини је заузимао место на крајњој левици. Ратних година остао је у Зајечару и проживео личну и породичну трагедију, изгубивше три сина и зета. Под притиском бугарских окупаторских власти, да као познат и угледан грађанин потпише изјаву о припајању крајева источне Србије Бугарској, извршио је самоубиство јануара 1918.
Стекао је велики углед проучавањем, пре свега, здравствених проблема ширих народних маса Тимочке крајине. Објавио је мноштво радова у периодичним публикацијама, те постао неоспорни интелектуални вођа средине у којој је живео.
Литература:
• Споменица стогодишњице Тимочке крајине 1833 – 1933, Зајечар 1933, 196.
• Станојевић Маринко, Доктор Лаза Илић, Развитак, Зајечар, 1961, 2, 65 – 68.
• Милорад Драгић, Др. Лаза Илић (1852 – 1918), протагониста социјализације медицине у Србији,, Развитак, Зајечар, 1968, 5, 50 – 53.
• Српско лекарско друштво, споменица 1872 – 1972, Београд 1972, 43, 116, 133, 170, 173 – 174
• Милорад Драгић, Доктор Лаза Илић, Развитак, Зајечар, 1980, 6, 111 – 113.
• Милорад Драгић, Доктор Лаза Илића, протагониста социјалне и социјалистичке медицине у Србији (1852 – 1918), Развитак, Зајечар, 1984, 6, 90 – 99.
• Др Срећко Николић, Здравство Зајечара, Зајечар 2003, 18 – 19.
Библиографија радова:
• Белешке једног медицинара из рата 1876, Побратимство, 1881.
• Здравствена кућа и здравствени стан, Српски Архив, 1890.
• Једно питање из судске медицине, Правник, 1892.
• О калемљењу богиња на људима по нашим и страним изворима, 1893.
• Пелагра – нова болест у Србији, Дело, 1894.
• Из извештаја једног бањског лекара, Дело, октобар 1894.
• Бесплатно лечење болесника, Дело, новембар 1894.
• Извештај црноречког физикуса и његовог заменика о лечењу дифтерије серумом Беринговим и Руовим– за месеце април, мај, јуни, јули и август, 1895, Српски Архив, 1895.
• Зајечар са здравственог гледишта, Народно здравље, додатак Архива Српског лекарског друштва, 1896.
• Брестовачка Бања 1896, Српски Архив, 1897.
• Калемљење богиња 1896. Српски Архив, 1898.
• Трговање катраном, Српски Архив, 1898.
• Један састанак Српског лекарског друштва, Српски Архив, 1898.
• Иза кулиса, о сифилису у источној Србији, Српски Архив, 1899
• Заушке, Српски Архив, 1900.
• Примедбе о усавршавању лекарске струке, Српски Архив, 1901.
• Брестовачка Бања, званичан извештај бањских лекара дра Л. Илића и дра Д. Мицића, Српски архив, 1903.
• Пелагра, сељачка и сиротинска болест, Први конгрес српских лекара и природњака, Београд, 1904.
• Осврт на 1907. годину са лекарског гледишта, Народно здравље, 1908.
• Prodomo, Српски Архив, 1908.
• Probalnesis, Српски Архив, 1909.
• Извештај из Тимочког округа за јануар 1912, Српски Архив, 1912.
• После ђачке екскурзије, Народно здравље, 1912.
• Лекарска помоћ народу, Народно здравље, 1912.
Права кућа и здрав стан, превод дела др Ј. Фодора

Аутор текста:

Јелица Илић, историчар, виши кустос

Народни музеј Зајечар