Autori

Login Form

skicaZgradeKarantina

 Karantin(konrumac) kao medicinski pojam označava meru ili instituciju sprečavanja nastanka i širenja zaraznih bolesti na nekom području ili između država. Podizanje radujevačkog karantina 1937. godine, označava prve korake u razvoju zdravstvene službe na području Timočke krajine. S obzirom na funkciju i osnovni cilj formiranja i rada karantina, prvi koraci u razvoju zdravstvene službe na ovom području bili su preventivnog, protiv-epidemijskog karaktera.
Radujevački karantin je sagrađen po posebnom planu, uz preporuku da se prilikom izgradnje štedi i izgradi samo ono što je najnužnije. Iz jednog izveštaja o izgradnji karantina iz 1937. godine saznaje se da su karantinsko zdanje sačanjivali po jedna mehana i furuna za pečenje hleba, dva odeljenja sa po osam soba za kontumaciste, stražara, parlatorija i ambar. Prostor na kome je bio karantin, bio je ograđen tarabama, poravnat i posut peskom. Kako zgrada za karantinske činovnike nije te godine bila još sagrađena, oni su bili smešteni po u drugim zgradama.
Radujevački karantin je odigrao važnu ulogu u sprečavanju unošenja zaraza u Srbiju tridesetih godina XIX veka. Regulisao je plovidbu Dunavom, prati kretanej zaraznih bolesti u susednim zemljama i revnosno, redovno, svakih sedam dana izveštavao državnu administraciju o tome. Prvi lekar radujevačkog karantina bio e dr Josif Rebrić.
karantinRadujevac122015Ali zdravstveni problemi nisu bili samo epidenmije kuge i kolere. Nardo na popdručju Timočke krajine patio je i od drugih zaraza, a posbeno od endemskog luesa - frenge. U prvo vreme karantinski lekari obavljali su protivepidemijske aktivnosti u narodu. Kasnije kada u Negotin doalze okružni fizikusi da rade, oni preuzimaju te poslove. Zbog Širenje endemskog luesa medju narodom, postavilo se pitanje osnivanje bolnice. Okružni fizikusi, sreski lekari i bolnica u Negotinu, učinili su da značaj karantina u Radujevcu slabi. Osamdesetih godina XIX veka, prestao je sa radom.

karantinRadujevac1220152

 

 

Karantin Radujevac

Dr Petar Paunović

dr Petar

Petar Paunović je doktor iz Zaječara, rođen 1939. godine.

Njegovi sugrađani, Zaječarci, i ostali meštani sela u Timočkoj krajini, u kojoj je primarijus dr Petar Paunović nadaleko poznat, nazivaju ga „Učiteljem zdravlja“. Rođen je u Negotinu 1939. godine, na Petrovdan, kada je i najveći narodni sabor.

Znaju ga mnogi Timočani posredstvom svojih radio i televizijskih aparata sa kojih svakodnevno, i po tri puta na dan, odzvanjaju njegovi kratki, uvek aktuelni, prilozi o zdravlju. „Dobro jutro, dragi slušaoci, šta ste danas odlučili da učinite za vaše zdravlje“ – pozdravlja ih na početku svakog novog priloga i oprašta se rečenicom: „dok život teče, zdravlje je najpreče“. Prvi put se svojim „zdravstveno-propagandnim programom“ (ZPP) oglasio 1989. godine na radio Zaječaru, a zatim i na radio stanicama u Negotinu, Boru i Kladovu i ukupno je do sada objavio oko pet hiljada zanimljivih, uvek aktuelnih priča sa zdravstvenim porukama. Bio je 21 godinu direktor Zavoda za zaštitu zdravlja „Timok“ u Zaječaru.

Dobitnik je nagrade Vasa Pelagić koja se dodeljuje za vrhunska ostvarenja u obrazovanju, Orden zasluge za narod sa srebrnom zvezdom, povelja savezne konferencije SSRN za aktivnosti u oblasti zaštite životne sredine, Timokovo pero, za saradnju u listu „Timok“.

Smatra se za jednog od najvećih poznavaoca običaja i navika Timočkog kraja koji su i predmet njegovog naučno istraživačkog rada. Dugo je proučavao alternativnu medicinu Timočkog kraja u okviru projekta Zavoda za zaštitu zdravlja „Timok“, „Prevencija u narodnoj medicini“.

U poznatom zaječarskom „Razvitku“ objavio je stotinak priloga o narodnom životu, timočkoj bloj kugi, vlaškoj magiji, maloletničkim brakovima, gastarbajterima itd. Punih 20 godina uređivao je i časopis „Zdravstveno vaspitanje“ koji je izdavao Zavod za zaštitu zdravlja „Timok“. Paunović je pre 28 godina pokrenuo i zanimljiv simpozijum „Istorija medicine, farmacije i veterine i narodne zdravstvene kulture“.