Print
Hits: 1124

nata

Надрилекарство у Тимочкој крајини је прилично раширено како у селима тако и у градовима и постоји као духовно наслеђе народа које се вековима преносило са генерација на ганереције,  а у последњих неколико деценија оно се укорењивало и ширило као интринзична потреба (2. Маслов) становништва за животом и здрављем. Зато је веома отпорно према васпитно-образовним утицајима у заједници и разним облицима просветитељског рада са народом. У последњим деценијама 20. века и почетком 21., оно је обогаћено новим приступима, садржајима и идејама, а појавио се већи број надрилекара који су школовани и примењују нове технологије, а  поред оних који живе и раде у  селима данас има и надрилекара који живе и раде у градовима. Може се рећи да су градови Тимочке крајине, посебно они највећи прави центри надрилекарства и магијске медицине.
Током времена, надрилекарство се увек појављивало у већој мери и јачало после ратова, у условима када су живот и здравље  били јаче угрожени и у условима сиромаштва, у време појаве неизлечивих болести и епидемија болести праћених великом смртношћу као што су били појава вариоле, сифилиса и туберкулозе у XIX веку, и СИДА-е осемдесетих година 20. века на подручју наше земље. У XXI veku, надрилекарство је охрбривано ставовима Светске здравствене организације под видом тзв. алтерантивне медицине.
Када је реч о надрилекарству под тим се подразумевају активностиности које практивцирају мушкарци и жене без диплома медицинског факултета и медицинских школа у циљу дијагноистике и лечења болести и повреда и која почивају почива на народним знањима и искуствима у вези болести и лечења  и веровању у лековиту моћ магије која почива на основама разних облика празноверја укључујући у то и религијско сујеверје. На подручју Тимочке крајине постоји као паралелана активности са праксом научне медицине,  здравственом система и радом здравствене службе и здравствених радника. Можда би најболје било све те покушаје и активности сврстати у народну медицину. Народ сматра да за такве нису поребне дипломе медицинских факултета и школа..
Надрилекарство има много шире поље деловања од оног на којем своје активности остварује научна медицина и савремени лекари. Надрилекари се хватају у коштац не само са неизлечивим болестима већ и са тзв.  „болестима од судбине“, лечењем оних који болују „од вампира“, „од змаја“, импотентних мушкараца и жена који су „су везани“  помаже људима да коришћењем магије оду у рат и војску и врате се кући здрави и читави, да добро прођу у судским праницама, разреше неки проблем у браку или се помире ако су посвађани са родбином и суседима. Надрилекари и видовњаци могу да успоставе контакт и разговарају са покојницима, одбаце са себе и своје проодице чине и клетве које су на њих бациле и послале љубоморне  и зле особа који мрзе,  чак и помогну ђацима и студентима да положе испит, ако то не могу учинити, опет због чини које су на њих бачене од оних који им завиде. Али, верује се да могу да начине штету, проузрокују свађу и неслогу међу људима у породици и заједници, изазову болест и смрт, бацајући чине на оне на које се од њих то тражи - за новац. Међу њима има и видовитих који виде оно што се не види па помажу да се пронађу изгубљене особе и ствари, открију лопови или одгонетну разлог саобраћајних несрећа или других изненадних, непредвиђених несрећа и неприлика у које запада народ.
nadriLekariНадрилекари  се упуштају у активности које су од интереса за целу заједницу када се боре са сушом и градом, на пример. Уствари, поред оног чиме се баве савремени лекари, раде и оно што не спада у домен лекаског посла, јер се од њих то тражи, да све знају и све могу. Нема за њих неизлечивих болести, и нерешивих проблема које тиште људе и загорчавају им живот. На крају, све што раде, раде да би помогли народу и у циљу излечења.
Многи људи и жене који болују од хроничних или неизлечивих болести иду код надрилекара и по „треће мишљење“, често спремни да користе бизарне методе надрилекара и пију народне лекове направљене од биљака, делова животињског тела и хемикалија које могу тешко да наруше ионако нарушено и ослабљено здравље болесника који им се обраћа за помоћ. И дијагностика и лечење повреда и прелома такође може да остави трајне последице и инвалидност, али о свему томе не постоје истраживања о корисним и штетним резултатима наших надрилекара, нити постоје о томе вредни докази.
У многим случајевима, надрилекари,  бабе-врачаре  могу да, у једном случају  умире душу, смире појединца који им се обраћа и поврате му добро расположење, у другом, бацањем чини, бајалицама, молитвама и клетвама  доведу до погоршања менталног статуса и прозрокују тешку депресију или суманута стања код појединаца која резултирају убиством и самоубиством или створе заваду у домћинствима и међу комшијама. Тако се надрилекарство или етномедицина понаша у једном случају као мајка, или како французи кажу „блага медицина“ у чијем наручју оболели и унесрећени нађу утеху и смирење, а у другом, оно је зла маћеха која руши живот  и здравље појединца и сваки напредак у породици и заједници.
Колико је развијена ова појава на подручју Тимочке крајине најбоље говоре идеје које су се појавиле почетком прве деценије 21. века, када охрабрени ставовима о алтернативној медицини у нашој држави, многи надрилекари, замишљали су да ће моћи да отворе „ординације“ или радње по градовима и у селима и легализују свој рад, а појавила се и идеја о „ магијског туризму“ где би на ово подручје долазили организовано они којима су потребне услуге тзв „влашке магије“ ради лечења.
Када је реч о „влашкој магији“ треба рећи да су формирању такве идеје допринели новинари, њихови чланци у новима и њихове књиге са насловима „влашка магија“.  Обиласци надрилекара и разговори са њима и народом показали су да постоји сујеверје и веровање у натприродне силе које могу да пороузрокују обољења, повреде и разне друге појаве супротне животу, здрављу и напретку сваке врсте и веровање у магију као средство за борбу против болести, како код Срба тако и код Влаха и припадника других народа на овом подручју. Једино што иде у прилог постојања влашке магије иде чињеница да је становништво, које се служи влашким језиком на подручју Тимочке крајине знатно бројније, посебно и северном делу овог подручја.
II
Ради јаснијег увида у постојање и раширеност надрилекарства или етномедицине, њиховог значаја и улоге у животу народа, на подручју Тимочке крајине обављени су обиласци и разговори са надрилекарима у периоду од 1971. до 1973. године и 1999. и 2000. године. Утврђено је да је надрилекарство или етномедицина прилично  раширено и обавља се у тачкама које представљају насељена места (села и градове) у којима надрилекари раде. Последњи обилазак једног броја надрилекара  обављен је у зиму 2009. и 2010. године, ради израде сценарија за документарни филм о тзв. „влашкој магији“ за потребе „За медија центра“ у Зајечару, чије је емитовање започето преко локалних телевизија у Тимочкој крајини и на ФОКС телевизији и троделне емисије „Паранормална Србија“ телевизије „Бе 92“,. показао је да се надрилекарство стално шири и све више укорењава на овом подручју.
Приликом првог обиласка Тимочке крајине, надрилекари су били у највећем броју неписмене или послуписмене бабе које су своје активности обављале у забаченим селима по кућама на крају сеоских сокака или на појатама и торовима у брдима и планинама. Код другог обиласка појавили су се надрилекари у градовима, где се током годинама концетрисало становништво Тимочке крајине, ближе онима којима су потребни и у већој у могућности да плате за услуге а надрилекари зараде, радећи такорећи у дворишту здравствених установа.  Нека села су прави центри надрилекарства и данас, јер имају и по неколико надрилекара као што су рецимо Гамзиград близу Зајечара и Јасеница у неготинској општини. Обиласком Тимочке крајине откривено је да постоје хиропкатичари, травари, врачаре,.биоенергтичари, спиритуалсти, видовњаци и погађачи који гледају у кафу, у зрна кукуруза и пасуља, али без обзира о којима се ради сва њихова активност је у једном заједничка, они раде на исцељењу како тела тако и душе.
Ради илустрације у даљем теску су приказани, један број надрилекара, из картотеке андрилекара аутора. Из података о њиховом животу и раду помоћу којих се може сагледати чиме се баве, каква је њихова улога у животу народа, како се представљају у заједници и какава је њихов однос са њом и какве резултате постижу може се спознати суштина ове појаве и како се она може контролисати и са њом управлјати.