Print
Hits: 1027

nuklearnaMedicinaSeptembra 1969. godine radioizotopna laboratorija Medicinskog centra u Zaječaru - započela je rad. Skromni uslovi u kojima je započela rad i oskudni kadar, jasno su ukazivali na činjenicu da je to bio probni rad. Za dr Nebojšu Paunkovića je to bio utoliko veći izazov da laboratorija radi i jednog dana, postane samostalna služba u Medicinskom centru u Zaječaru.

Dogodilo se to u vreme kada se medicina razgranavala u nekliko desetina novih medicinskih specijalizacija i subspecijalizacija. Dešavalo se to i u Zaječaru, daleko na istoku zemlje, zahvaljujući ambicioznim zaječarskim lekarima. Započinjući svoju put od „radioizotopne laboiratorije" pri internom odeljenju u zaječarskoj bolnici, posle 45 godina postojanja i rada, nastala je znamenita i širom zemlje poznata Služba za nuklearnu medicinu Zdravstvenog centra u Zaječaru.

Ambiciozni zaječarski lekari, pre svih dr Bate Stanojevića, šefa radiološke službe zaječarske bolnice, koji je u otvaranaju
radioizitopne laboratorije video mogućnost inovacije u radu i mogući doprinos u poboljšanju radiološke dijagnostike za koju je bio odgovoran, pedložio je tada mladog lekara dr Nebojšu Paunkovića da se zauzme oko otvaranja i početka rada radioizotopne laboratorije. Naslutili su mogućnost poboljšanja dijagnostike u svome radu i dr Rade Paunović, šef ginekološke službe i dr Gruja Milutinović, šef internističke službe kojoj je dr Nebojša Paunković pripadao. Kada je tolika zainteresovanost najboljih lekara u Medicinskom centru u Zaječaru za otvaranje radioizotopne laboratorije bila jasna a rešenost da se ona otvori nedvosmislena, blagoslov za otvaranje pomenute laboratojie dao je i dr Dragiša Filimonović, tadašnji direktor Medicinskog centra u Zaječaru.

Ovakve i slične inicijative o inovacijama u unutrašnjosti, teško je bilo ostvariti, mada ne i nemogućno. A kada je reč o medicimskoj praksi trebalo je imati saglasnost klinika, instituta i laboratorija u Beogradu i drugim centrima koje se bave naučnim istraživanjima radioiztopa i njihovog korišćenja u kliničkoj praksi. Potrebna je bila ne samo njihova saglasnost već i pomoć kako u edukaciji kadrova za rad sa radio- izotopima, tako i kod upoznavanja sa metodologijom rada i nabavkom potrebne opreme. Klinika za internu medicinu Medicinskog fakluteta u Nišu, „Institut Boris Kidrič" u Vinči i Laboratorija za primenu radioaktivnih izotopa Medicinskog fakulteta u Baograda ne samo da su dali saglasnost da se započne sa radom u korišćenju radioizotopa u zaječarskom Medicinskom centru već su i obezbedili kratkotrajno obučavanje i osposobljavanje kadrova za rad u njoj. Dr Nebojša Paunković je proveo neko vreme u pomenutim ustanovama da bi uskoro mogao da radi sa radioizoropima u svojoj radioizotopnoj laboratoriji. Dr Stojadin Antić, iz Odseka za nuklearnu medicinu Interne klinike u Nišu, Nada Ajdačić iz „vinčanske škole" i dr Petar Milutinović, Vladimir Bošnjaković, Kosta Kostić i Daka Gorkić iz Laboratorije za primenu radioaktivnih izotopa Medicinskog fakulteta u Beogradu, ne samo da su dali svoju saglasnost već su se prihvatili obaveze da rade na stručnom osposobljavanju kadrova, pomoć i oko nabavke opreme i snabdevanju laboratorije potrebnim materijalom. S druge strane dr Nebojša Paunković bio je odlučan da se u njegovoj laboratoriji, „maloj kući na krajnjoj periferiji tada velike zemljem" radioaktivni izotopi koriste u medicnskoj dijagnostici i terapiji po istim princima kao što su radiče pomenute ustanove i institucije"

„Timok" zaječar, 18 juli 1969.