Autori

Login Form

dr sava gam banja 696x463

Prim. dr med. Sava Filipović – humanista i osnivač Specijalne bolnice u Gamzigradskoj banji

Veliki vizionar, rodoljub i vrsti stručnjak, priznati lekar Prim. dr med. Sava Filipović jedan je od retkih humanista koji je na prostoru Timočke krajine dao izuzetan doprinos u lečenju svog naroda. On je jedini lekar u poslednjih pola veka koji je zahvaljujući svom znanju i zalaganju osnovao i opremio jednu od najvećih bolnica u našem kraju – Specijalnu bolnicu za rehabilitaciju u Gamzigradskoj banji.
Specijalna bolnica za rehabilitaciju „Gamzigrad“ u Gamzigradskoj banji nadomak Zaječara jedina je Republička zdravstvena ustanova osnovana zaslugom jednog Zaječarca. Reč je o Prim. dr med. Savi Filipoviću, specijalisti interne medicine, lekaru koji je neposredno pred osnivanje bolnice u Gamzigradskoj banji bio dugogodišnji direktor Zdravstvenog Centra Zaječar.
Prim. Dr. medicine Filipović je svojom vizijom, stručnošću i humanističkim stavom omogućio da njegova zamisao zaživi donacijom republičkih fondova neophodnih za izgradnju i opremanje ove reprezentativne i visoko specijalizovane medicinske ustanove. Time je, za sigurno, lično najviše doprineo da Gamzigradska banja dobije zvanični status banje i uživa danas tako veliki prestiž.
Prim. dr med Sava Filipović rođen je 7. Septembra 1922. godine u selu Rgotina pored Zaječara u dobrostojećem seoskom gazdinstvu.
Kao dete sa 7 godina dobio je upalu pluća itokom posete lekaru, Savin otac trenutno nije imao kod sebe novac da plati rengenski snimak pluća te se sa sinom vratio kući zabrinut.
U tom trenutku je Sava Filipović, još kao dete odlučio da postane lekar i tako pomagne ljudima, srcem i budućim znanjem.
Mirjana Stanković, rođaka poznatog doktora Filipovića seća se da je kao priznati lekar, dr Filipović 1987. godine kao direktor Specijalne bolnice za rehabilitaciju „Gamzigrad“ otišao u penziju, dok je privatna lekarska praksa u tadašnjoj SFRJ tek počela da se formira.
“ Nebrojeno puta moj ujak je odbijao da naplati preglede onima koji novca nisu imali, a dolazili su iz celog Timočkog regiona.
I svi su trazili upravo njega za srčane tegobe.
Pacijenti su navodili da je znao da oseti simptome još dok bolest nije uznapredovala i poznavao je medikamentnu terapiju bolje i efikasnije od ostalih“, navodi Mirjana Stanković.
O Specijalnoj bolnici u Gamzigradu na Wikipediji se navodi da je, nakon rimskih imperatora kojima je Gamzigrad bio poznat zbog blagotvornih mineralnih termalnih voda, primarijus doktor Sava Filipović prvi koji je aktivno iskoristio prirodna lekovita svojstva Gamzigrada u savremenoj medicini.
“ Uspešno je lečio na hiljade pacijenata, a osnivanjem Specijalne bolnice za rehabilitaciju u Gamzigradskoj banji otvorio je i brojna radna mesta.
Tokom deset godina rukovođenja ove bolnice primarijus doktor Filipović je omogućio niz stručnih usavršavanja, kongresa i simpozijuma iz oblasti lečenja perifernih kardiovaskularnih oboljenja, dijagnostike i prevencija“, naglašava Mirjana Stanković, rođaka pokojnog Prim. dr med. Save Filipovića.
O Prim. dr med. Savi Filipoviću brojni poznavaoci njegovog dela i rada imaju samo reči hvale.
„Iako nikada direkto sa dr Filipovićem nisam sarađivala, on je prema mišljenju gotovo svakog stanovnika banje jedan izuzetan čovek i stručnjak koga se svi rado sećaju.
Uvek je sa svima voleo da popriča i da svoje mišljenje ukoliko ga neko upita za savet“, kaže Vesna Novaković, meštanka Gamzigradske banje.
drNebojsaPaunkovicO dr Savi Filipoviću sa uvažavanjem se seća i prof. dr Nebojša Paunković iz Zaječara.
“ Dr Filipovića sam upoznao kada sam 1965. završio Medicinski fakultet. U to vreme on je bio direktor zaječarske bolnice. Mene, je kao stipendistu našeg sreza primio na posao.
Dr Filipović je bio izuzetan lekar, izvanredan kardiolog i prvi subspecijalista. On je prvi naučio kako se koristi EKG i obučio dalje medicinsko osoblje da to znanje i primenjuju.
Kasnije je bio zamoljen da preuzme Gamzigradsku banju u osnivanju i njegov doprinos u razvoju jednog ovakvog centra u Timočkom regionu bio je od izuzetne važnosti.
On je u banji razvio osim rehabilitacije i kardiološki odsek, odnosno rehabilitaciju srčanih bolesnika“, kaže dr Paunković.
Dr Sava Filipović – humanista po cenu života
Početkom Drugog Svetskog rata dr Savu Filipovića kao mladog komunistu hapse fašistički okupatori i biva osuđen na streljanje 7. septembra 1941. godine, tačno na svoj 19. rođendan.
Kada je njegov otac video da mu je sin na listi za streljanje, od šoka i bola išao je bosonog od Zaječara natrag u Rgotinu.
Sasvim slučajno nailazi na komšiju iz Rgotine, koji je radio kao prevodioc Nemcima i ugledavši Savino ime, uspeva da izdejstvuje da Sava bude prebačen sa liste za streljanje na listu za koncentracioni nacisticki logor.
Tako Dr Filipovic biva deportovan u radni logor u Beč, gde je priučen da radi kao zlatar.
Dr Paunković ističe da je bio fasciniran pričom ljudi koji su dr Savu Filipovića poznavali za vreme rata.
„Dr Sava je kao omladinac bio u Nemačkoj u zarobljeništvu i tako je, po cenu svog života hranio zarobljenike.
Opasao bi se oko pasa kobasicama, pošto je imao pristup kuhinji i zahvaljujući njemu mnogi zarobljenici su rat i preživeli“, priseća se priče dr Paunković.
Dok je bio u zarobljeništvu dr Savina rođena sestra je kao partizanka poginula u Drugom Svetskom ratu, zbog čega je čitav život proveo sa setom u očima.
Po završetku rata upisuje i završava Medicinski fakultet u Beogradu sa visokim ocenama. Tokom studija upoznaje svoju buduću suprugu Borislavu Stanković, magistra farmacije (tada studenta farmacije u Beogradu), inače po majci takođe rodom iz Rgotine, iz iste ulice Skapej u kojoj je i sam živeo.
Zajedno sa suprugom dr Filipović je učestvovao u brojnim omladinskim akcijama za izgradnju razrušene zemlje.
Ubrzo, završava specijalizaciju iz interne medicine, a potom i subspecijalizaciju iz kardiologije.
Bio je politički aktivan tokom celog života. Bio je gradski odborniki narodni poslanik u Skupštini SFRJ.
Zastupao je ideju humanizma, jednak pristup životnim mogućnostima, prvenstveno u zdravstvu i obrazovanju.
O tome kakav je dr Sava Filipović bio kao čovek, priseća se njegova rođaka Mirjana Stanković.
“ Imao je strog poslovni karakter, zahtevao je disciplinu i kvalitet, verovao u ljudske vrednosti. Tokom svoje karijere lečio je na hiljade, a zaposlio na stotine ljudi, dok je na desetine i stručno usavršavao.
Organizovao je simpozijume iz cele SFRJ u bolnici u Gamzigradskoj banji i s razlogom nazvan legendom Timočkog regiona“, kaže Mirjana.
Prema njenim rečima, dr Filipović je vole da putuje, čita političke časopise (Ruski mesečnik SSSR). Nije bio korumpiran, niti je otimao od drugih.
Umro je 30. septembra 1999. godine u svojoj kući nakon kratke i teske bolesti.
U Specijalnoj bolnici u Gamzigradskoj banji nema plakete njenog osnivača
Ideju o Rehabilitacionoj bolnici u Gamzigradskoj banji, prema rečima Mirjane Stanković osmislio je upravo dr Sava Filipović, jer je, kako kaže, još tada procenio da će se ljudi u budućnosti sve manje kretati, sve više jesti i bolovati od bolesti perifernih krvnih sudova.
“ Postavljanje orden plakete osnivaču Specijalne bolnice za rehabilitaciju Gamzigrad i posvećivanje jedne ulice u Zaječaru Prim. Dr Savi Filipovicu jeste od javnog značaja.
Mozaik freske Staro-rimske baštine još pre otkrivanja Romulijane postavljen je na glavnom zidu bazena u Specijalnoj bolnici Gamzigrad.
Zbog svega navedenog najmanje što može Grad da uradi je da u predvorju bolnice u Gamzigradu bude postavljena bista ili orden sa likom i imenom svog osnivača.
Dužni smo kao drustvo da prenesemo mlađim generacijama sećanje na lekara koji je zauvek zadužio naš grad, dok Gamzigrad uskoro dobija i zvanični status banje upravo kroz postojanje bolnice koju je osnovao Prim. Dr med. Sava Filipovic“, navodi Mirjana.
Rođaka dr Filipovoića predlaže i da se Sremska ulica u Zaječaru preimenuje i ponese njegovo ime, jer je, kako ističe, upravo u ovoj ulici doktor živeo kada je Zaječar i okrug oplemenio za jednu veliku, reprezentativnu medicinsku ustanovu Republičkog nivoa.

Preuzeto sa zaječar online

Dr Petar Paunović

dr Petar

Petar Paunović je doktor iz Zaječara, rođen 1939. godine.

Njegovi sugrađani, Zaječarci, i ostali meštani sela u Timočkoj krajini, u kojoj je primarijus dr Petar Paunović nadaleko poznat, nazivaju ga „Učiteljem zdravlja“. Rođen je u Negotinu 1939. godine, na Petrovdan, kada je i najveći narodni sabor.

Znaju ga mnogi Timočani posredstvom svojih radio i televizijskih aparata sa kojih svakodnevno, i po tri puta na dan, odzvanjaju njegovi kratki, uvek aktuelni, prilozi o zdravlju. „Dobro jutro, dragi slušaoci, šta ste danas odlučili da učinite za vaše zdravlje“ – pozdravlja ih na početku svakog novog priloga i oprašta se rečenicom: „dok život teče, zdravlje je najpreče“. Prvi put se svojim „zdravstveno-propagandnim programom“ (ZPP) oglasio 1989. godine na radio Zaječaru, a zatim i na radio stanicama u Negotinu, Boru i Kladovu i ukupno je do sada objavio oko pet hiljada zanimljivih, uvek aktuelnih priča sa zdravstvenim porukama. Bio je 21 godinu direktor Zavoda za zaštitu zdravlja „Timok“ u Zaječaru.

Dobitnik je nagrade Vasa Pelagić koja se dodeljuje za vrhunska ostvarenja u obrazovanju, Orden zasluge za narod sa srebrnom zvezdom, povelja savezne konferencije SSRN za aktivnosti u oblasti zaštite životne sredine, Timokovo pero, za saradnju u listu „Timok“.

Smatra se za jednog od najvećih poznavaoca običaja i navika Timočkog kraja koji su i predmet njegovog naučno istraživačkog rada. Dugo je proučavao alternativnu medicinu Timočkog kraja u okviru projekta Zavoda za zaštitu zdravlja „Timok“, „Prevencija u narodnoj medicini“.

U poznatom zaječarskom „Razvitku“ objavio je stotinak priloga o narodnom životu, timočkoj bloj kugi, vlaškoj magiji, maloletničkim brakovima, gastarbajterima itd. Punih 20 godina uređivao je i časopis „Zdravstveno vaspitanje“ koji je izdavao Zavod za zaštitu zdravlja „Timok“. Paunović je pre 28 godina pokrenuo i zanimljiv simpozijum „Istorija medicine, farmacije i veterine i narodne zdravstvene kulture“.