Autori

Login Form

Др Станоје Нешић рођен је у Хасан пашиној (Смедеревској) Паланци 1853. године. Његов отац Алекса био је учитељ у Народној (основној) школи. Станоје је 1871. године матурирао у Првој београдској гимназији. Његови школски другови били су и касније познати лекари Илија Коловић и Коста Динић. Медицински факултет студирао у Бечу, као државни питомац. Промовисан у доктора целокуног лекарства 1883. Прво постављење на место лекара било је 10. фебруара 1884. у кључком срезу (Кладово). Као државни питомац службовао је као физикус у окрузима: Крајинском, Рудничком са седиштем у Горњем Милановцу и Моравском (Ћуприја). Био је срески лекар у кључком срезу (Кладово), у срезу јасеничком округа крагујевачког и општински лекар у Неготину. Као окружни физикус обављао је дужност управника окружних болница у Неготину, Горњем Милановцу и Ћуприји.
Оженио се док је службовао као окружни лекар у Неготину. Надживели су га ћерка Даринка, удата за познатог архитекту Светозара Генића, синови Ранко (правник) и Брана (новинар) и петоро унучади.
Говорио је руски и немачки језик.
Као лекар био је врло приљежан свом послу. Како пише у његовој кондуит листи за 1889. годину болесницима „иде свакад и у свако доба с највећом готовошћу“. Према болесницима био је „уљудан, заузимљив и предусретљив“. Нарави је био „тихе као што и доликује његовом позиву“, није имао никаквих порока.
Учествовао у српско-турским ратовима (1876-78) као медицинар, а у српско-бугарском рату (1885) као лекар II пољске болнице Дринске дивизије (заједно са др Лазом Илићем). У балканским ратовима био је лекар станице Бољевцу и бољевачкој резервној болници. За време Првог светског рата радио је као лекар у инфективној болници у Неготину.
Објављивао стручне радове у Српском архиву за целокупно лекарство, књигу „Шарлах“ (1902) и превод књиге Ернеста Брикеа „Како ћеш сачувати живот и здравље своје деце“ (заједно са др Ст. Вукчевићем, 1892).
Здравствено-васпитне текстове објављивао је у „Крајинским новостима“ и „Тимочанину“. У „Крајинским новостима“ објављивао је поезију, која је била писана под утицајем француских интимистичких песника. Писао је и хумористичке текстове које је објављивао у листу за шалу и забаву „ Дрндало“ (Неготин).
Умро је у Неготину „после краће болести“ 25. јула 1936. Сахрањен је у Неготину.
Подружница Српског лекарског друштва „Општа болница Стефан Високи“ поставила је, у болничком парку, спомен плочу др Станоју Нешићу, првом лекару рођеном у Доњој Јасеници. Плоча је откривена 1. августа 2018. године.
(Др Зоран Вацић)

Dr Petar Paunović

dr Petar

Petar Paunović je doktor iz Zaječara, rođen 1939. godine.

Njegovi sugrađani, Zaječarci, i ostali meštani sela u Timočkoj krajini, u kojoj je primarijus dr Petar Paunović nadaleko poznat, nazivaju ga „Učiteljem zdravlja“. Rođen je u Negotinu 1939. godine, na Petrovdan, kada je i najveći narodni sabor.

Znaju ga mnogi Timočani posredstvom svojih radio i televizijskih aparata sa kojih svakodnevno, i po tri puta na dan, odzvanjaju njegovi kratki, uvek aktuelni, prilozi o zdravlju. „Dobro jutro, dragi slušaoci, šta ste danas odlučili da učinite za vaše zdravlje“ – pozdravlja ih na početku svakog novog priloga i oprašta se rečenicom: „dok život teče, zdravlje je najpreče“. Prvi put se svojim „zdravstveno-propagandnim programom“ (ZPP) oglasio 1989. godine na radio Zaječaru, a zatim i na radio stanicama u Negotinu, Boru i Kladovu i ukupno je do sada objavio oko pet hiljada zanimljivih, uvek aktuelnih priča sa zdravstvenim porukama. Bio je 21 godinu direktor Zavoda za zaštitu zdravlja „Timok“ u Zaječaru.

Dobitnik je nagrade Vasa Pelagić koja se dodeljuje za vrhunska ostvarenja u obrazovanju, Orden zasluge za narod sa srebrnom zvezdom, povelja savezne konferencije SSRN za aktivnosti u oblasti zaštite životne sredine, Timokovo pero, za saradnju u listu „Timok“.

Smatra se za jednog od najvećih poznavaoca običaja i navika Timočkog kraja koji su i predmet njegovog naučno istraživačkog rada. Dugo je proučavao alternativnu medicinu Timočkog kraja u okviru projekta Zavoda za zaštitu zdravlja „Timok“, „Prevencija u narodnoj medicini“.

U poznatom zaječarskom „Razvitku“ objavio je stotinak priloga o narodnom životu, timočkoj bloj kugi, vlaškoj magiji, maloletničkim brakovima, gastarbajterima itd. Punih 20 godina uređivao je i časopis „Zdravstveno vaspitanje“ koji je izdavao Zavod za zaštitu zdravlja „Timok“. Paunović je pre 28 godina pokrenuo i zanimljiv simpozijum „Istorija medicine, farmacije i veterine i narodne zdravstvene kulture“.