Autori

Login Form

Posle Velikog rata zdavstveno stanje dece bilo je nezdovoljavajuće. U izveštajima lekara registrovana su sledeća oboljenja dece: Bronchitis, Limphadenitis chronica, Anemiae, Scarlatinae, Catharra pulmonum cr, Eczema , Gastritis, Otitis, Dispepsia, Furnculosis, Puritus, Influnza, Icterus, Enteritis, Scabies, Soor i razne vrste povreda. Očigledno je da su pomenute bolesti koje nastaju kao posledica siromaštva, zaostalosti i opšte neprosvećenosti, nerazvijene zdravstvene svesti, loše higijene i nepažnje i nehata prema zdravlju. Deca su često poboljevala u epidemijama i umirala od borlsti od kojih nije bilo leka.

I u slučajevima gde bi se moglo blagovremeno pomoći nije bilo lekara. Zato su formirana humanitarna udruženja koja su se starala o deci. U Zaječaru je 22. juna 1930. godine, osnovan poodbor udruženja „Srpska majka" koje je 15. oktobra iste godine otvorilo Dispanzer za decu. U dispanzeru je besplatno radio Dr Dimitrije Popović, šef dečjeg odeljenja bolnice. Besplatni su bili pregledi i lekarski saveti, a deca su dobijala i pomoć u odeći. Majke su dobijale i savete o ishrani i nezi decea nasiromešnije majke dobijale su i pomoć u besplatnim lekovima koje je plaćala društvena kasa.

Veliko broj dece koja su dolazila u Dispanzer, bila su deca siromašnih roditelja. Većina dece koja su se javljala za pomoć dispanzerskom lekaru oko 63% bila su bolesna, oko 36% bilo je zdrave dece.

Velik problem je predstavlaja ishrana dece, posebno odojčadi. Oko 48% dece bilo je hranjeno „prirodno", oko 27% se mešovito hranilo a oko 23% - veštački.

Pregledi u Dispanzeru obavljani su četvrtkom i subotom posle podne. Pored lekara u Dispanzeru su dežurale i po dve članice udruženja „Srspska majka" i po jedna babica. Članice udruženja posećivale su domaćinstva i porodilje gde su upućivale o higijensi u domaćinstvu, davale pelene i rublje za decu.

Istroijski arhiv u Nišu, fond Higijenski zavod, Dispanzer Poodbora „Srpska majka" u Zaječaru, broj 79/ 22. april 1931.

Dr Petar Paunović

dr Petar

Petar Paunović je doktor iz Zaječara, rođen 1939. godine.

Njegovi sugrađani, Zaječarci, i ostali meštani sela u Timočkoj krajini, u kojoj je primarijus dr Petar Paunović nadaleko poznat, nazivaju ga „Učiteljem zdravlja“. Rođen je u Negotinu 1939. godine, na Petrovdan, kada je i najveći narodni sabor.

Znaju ga mnogi Timočani posredstvom svojih radio i televizijskih aparata sa kojih svakodnevno, i po tri puta na dan, odzvanjaju njegovi kratki, uvek aktuelni, prilozi o zdravlju. „Dobro jutro, dragi slušaoci, šta ste danas odlučili da učinite za vaše zdravlje“ – pozdravlja ih na početku svakog novog priloga i oprašta se rečenicom: „dok život teče, zdravlje je najpreče“. Prvi put se svojim „zdravstveno-propagandnim programom“ (ZPP) oglasio 1989. godine na radio Zaječaru, a zatim i na radio stanicama u Negotinu, Boru i Kladovu i ukupno je do sada objavio oko pet hiljada zanimljivih, uvek aktuelnih priča sa zdravstvenim porukama. Bio je 21 godinu direktor Zavoda za zaštitu zdravlja „Timok“ u Zaječaru.

Dobitnik je nagrade Vasa Pelagić koja se dodeljuje za vrhunska ostvarenja u obrazovanju, Orden zasluge za narod sa srebrnom zvezdom, povelja savezne konferencije SSRN za aktivnosti u oblasti zaštite životne sredine, Timokovo pero, za saradnju u listu „Timok“.

Smatra se za jednog od najvećih poznavaoca običaja i navika Timočkog kraja koji su i predmet njegovog naučno istraživačkog rada. Dugo je proučavao alternativnu medicinu Timočkog kraja u okviru projekta Zavoda za zaštitu zdravlja „Timok“, „Prevencija u narodnoj medicini“.

U poznatom zaječarskom „Razvitku“ objavio je stotinak priloga o narodnom životu, timočkoj bloj kugi, vlaškoj magiji, maloletničkim brakovima, gastarbajterima itd. Punih 20 godina uređivao je i časopis „Zdravstveno vaspitanje“ koji je izdavao Zavod za zaštitu zdravlja „Timok“. Paunović je pre 28 godina pokrenuo i zanimljiv simpozijum „Istorija medicine, farmacije i veterine i narodne zdravstvene kulture“.