Print
Hits: 1233

Posle Velikog rata zdavstveno stanje dece bilo je nezdovoljavajuće. U izveštajima lekara registrovana su sledeća oboljenja dece: Bronchitis, Limphadenitis chronica, Anemiae, Scarlatinae, Catharra pulmonum cr, Eczema , Gastritis, Otitis, Dispepsia, Furnculosis, Puritus, Influnza, Icterus, Enteritis, Scabies, Soor i razne vrste povreda. Očigledno je da su pomenute bolesti koje nastaju kao posledica siromaštva, zaostalosti i opšte neprosvećenosti, nerazvijene zdravstvene svesti, loše higijene i nepažnje i nehata prema zdravlju. Deca su često poboljevala u epidemijama i umirala od borlsti od kojih nije bilo leka.

I u slučajevima gde bi se moglo blagovremeno pomoći nije bilo lekara. Zato su formirana humanitarna udruženja koja su se starala o deci. U Zaječaru je 22. juna 1930. godine, osnovan poodbor udruženja „Srpska majka" koje je 15. oktobra iste godine otvorilo Dispanzer za decu. U dispanzeru je besplatno radio Dr Dimitrije Popović, šef dečjeg odeljenja bolnice. Besplatni su bili pregledi i lekarski saveti, a deca su dobijala i pomoć u odeći. Majke su dobijale i savete o ishrani i nezi decea nasiromešnije majke dobijale su i pomoć u besplatnim lekovima koje je plaćala društvena kasa.

Veliko broj dece koja su dolazila u Dispanzer, bila su deca siromašnih roditelja. Većina dece koja su se javljala za pomoć dispanzerskom lekaru oko 63% bila su bolesna, oko 36% bilo je zdrave dece.

Velik problem je predstavlaja ishrana dece, posebno odojčadi. Oko 48% dece bilo je hranjeno „prirodno", oko 27% se mešovito hranilo a oko 23% - veštački.

Pregledi u Dispanzeru obavljani su četvrtkom i subotom posle podne. Pored lekara u Dispanzeru su dežurale i po dve članice udruženja „Srspska majka" i po jedna babica. Članice udruženja posećivale su domaćinstva i porodilje gde su upućivale o higijensi u domaćinstvu, davale pelene i rublje za decu.

Istroijski arhiv u Nišu, fond Higijenski zavod, Dispanzer Poodbora „Srpska majka" u Zaječaru, broj 79/ 22. april 1931.