Autori

Login Form

Na području Timočke krajine nije bilo većih okršaja pastrizanskih jedinica sve do 1944. godine. Početkom 1944. godine vodile su se veće borbe, sve do juna meseca protiv četničkih jedinica i bugarskih okupacionih snaga.
Sredinom 1944. godine došlo jer do formiranja nekoliko većih jeidnica NOVJ.v Borbe je vodila vodila  u maju 9. brigada, do juna meseca kada je formirana 23. divizija. 23. divizija je posle velikih borbi oslobodila Knjaževac 4. septembra 1944. godine. Posle zauzimanja Zaječara 7. septembra, 23. divizija je nastavila prema Negotinu. Istovremeno 25. divizija nastupala od Boljevca prema Donjem Milanovcu. 45. divizija je formirana 3. septembra, zadržana na prostoru. Ona je oslobodila Zaječar, Boljevac, Sokobanju i Aleksinac i izbila na Moravu.
U septembru i oktobru 1944. godine ratovalo se za Boirski rudnik koji je za Nemce imao veliki značaj. Ratovale su jedinici NOVJ kojima se uskoro pridružila i 113. divizija Crvene Armije. Ovakva ratna dejstva imala su za posledicu nastanka sve većeg broja ranjenika.
Zbrinjavanje ranjenika u vojnim oprecijama tokom maja i juna 1944. godine spalo je na sanitatesku službu brigada. Dr Nikola Semza opisao je kako je funkcionisala brigadna ambulanta 14. brigade, na podruičju Timočke krajine. „U 14. brigadi postojala je brigadna ambulanta koja je uz lekara imala i 4 bolničara i oskudna materijalna sredstva. Lečenje je vršeno u dve etape: prva pomoć i obrada u brigadnoj ambulanti koja se sastojala u zaustavljanju krvavljenja, davanju seruma, toaleti rane i imobilizaciji bez gipsa. – Ranjenici i b olesnici koji su mogli da se kreću na nosilima, konjima, kolima ili peške išli su sa brigadnom ambulantom. Samo oni kojima je bilo neophodno apsolutno mirovanje skriveni su u obližnjim selima kod pouzdanih ljudi gde ih povremeno obilaze lekari. – U održavanju higijene letnje vreme je omogućavalo da se svaki odmor iskoristi za kupanje u rečici ili potoku, a parenje odela najčešće se vršilo u rakijskom kazanu. – Šuge u jedinici biulo je vrlo malo, ali je vašljivost bila česta pojava. Može se pretpostaviti da je i u drugim brigadama 23. divizije bio sličan način zbrinjavanja ranjenika i bolesnika i rešavanja higijensko-epidemioloških probleama (1)“    
    1. Eliezer Katan: Rad sanitetske službe NOVJ na područjuTimočke krajine septembra-oktobra 1944. godine, Arhiv za iatoriju zdravstvene kulture Srbije, 1979-1980/ VIII – IX/ 1-2 – 3-4

Dr Petar Paunović

dr Petar

Petar Paunović je doktor iz Zaječara, rođen 1939. godine.

Njegovi sugrađani, Zaječarci, i ostali meštani sela u Timočkoj krajini, u kojoj je primarijus dr Petar Paunović nadaleko poznat, nazivaju ga „Učiteljem zdravlja“. Rođen je u Negotinu 1939. godine, na Petrovdan, kada je i najveći narodni sabor.

Znaju ga mnogi Timočani posredstvom svojih radio i televizijskih aparata sa kojih svakodnevno, i po tri puta na dan, odzvanjaju njegovi kratki, uvek aktuelni, prilozi o zdravlju. „Dobro jutro, dragi slušaoci, šta ste danas odlučili da učinite za vaše zdravlje“ – pozdravlja ih na početku svakog novog priloga i oprašta se rečenicom: „dok život teče, zdravlje je najpreče“. Prvi put se svojim „zdravstveno-propagandnim programom“ (ZPP) oglasio 1989. godine na radio Zaječaru, a zatim i na radio stanicama u Negotinu, Boru i Kladovu i ukupno je do sada objavio oko pet hiljada zanimljivih, uvek aktuelnih priča sa zdravstvenim porukama. Bio je 21 godinu direktor Zavoda za zaštitu zdravlja „Timok“ u Zaječaru.

Dobitnik je nagrade Vasa Pelagić koja se dodeljuje za vrhunska ostvarenja u obrazovanju, Orden zasluge za narod sa srebrnom zvezdom, povelja savezne konferencije SSRN za aktivnosti u oblasti zaštite životne sredine, Timokovo pero, za saradnju u listu „Timok“.

Smatra se za jednog od najvećih poznavaoca običaja i navika Timočkog kraja koji su i predmet njegovog naučno istraživačkog rada. Dugo je proučavao alternativnu medicinu Timočkog kraja u okviru projekta Zavoda za zaštitu zdravlja „Timok“, „Prevencija u narodnoj medicini“.

U poznatom zaječarskom „Razvitku“ objavio je stotinak priloga o narodnom životu, timočkoj bloj kugi, vlaškoj magiji, maloletničkim brakovima, gastarbajterima itd. Punih 20 godina uređivao je i časopis „Zdravstveno vaspitanje“ koji je izdavao Zavod za zaštitu zdravlja „Timok“. Paunović je pre 28 godina pokrenuo i zanimljiv simpozijum „Istorija medicine, farmacije i veterine i narodne zdravstvene kulture“.