Autori

Login Form

MihajloTosic

Dr Mihajlo Tošić, bivši direktor Zavoda za zdra vstvenu zaštitu u Zaječaru, rođen je 7. aprila 1921. godine u Zaječaru od oca Ljubomira, radnika i majke Rose domaćice. Osnovnu školu i gimnaziju zavšio je u Zaječaru, Upisao je pred Veliki rat medicinksi fakultet u Beogradu. Kao student medicine učestvovao je u II svetskom ratu. Medicinu je završio posle rata. Bui je član SK Srbije.

U godinama posle II svetskog rata, higijenske i epdiemiološke prilike na području Timočke krajine bile su nesigurne i nepovoljne, a zdravstvena prosvećenost stanovništva niska. Broj zdravstvenih radnika bio je mali i nedovoljan. U to vreme, zajedno sa ostalim lekarima. dr Mihajlo Tošić radio je na rešavanju raznih zdravstvenih problema.

U Zaječaru je postojala Higijensko-epidemiloška stanica koja je pored preventivnih mera na terenu, obavljala poslove bakteriološke dijagostike. Dr Mihajlo Tošić je uskoro počeo da radi u mikrobiološkoj laboratoriji Higijensko-bakteriološke stanice na poslovima bakteriološke dijagnostike. Zbog veoma složene higijensko-epideiološke situacije i socio-medicinskih zdravstvenih problema koje je trebalo stučno rešavati, Higijensko-epidemiološka stanica je 1953. godine, prerasla u Higijenski zavod. Odmah se krenulo sa kadrovskim jačanjem nove ustanova, pa je dr Mihajlo Tošić započeo 1954. godine, specijalizaciju iz bakteriologije. Nikad je nije završio, jer se od Higijenskog zavoda tražilo i očekivalo da se što pre uključi u rešavanje javno-zdavstvenih i socijalno-medicinskih problema.

Imajući u vidu glavni cilj, očuvanje i jačanje zdravlja naroda, država je pokrenula inicijativu da Higijenski zavod, radi ono što druge zdravstvene ustanove u Zaječaru neće raditi, kao i da aktivnosti Higijenskog zavoda u Zaječaru budu sprovođene na području cele Timočke krajine.Tako je Higijen
ski zavod u Zaječaru dobio vodeću ulogu u rešavanju zdravstvenih probema, organizaciji i jačanju zdravstvene službe i zdravstvene zaštite. Zadaci Hiigjenskog zavoda sastojali su se u praćenju i pročavanju epidemiološke situacije, aktivnostima na iskorenivanju endemskog sifilisa i malarije, suzbijanju zaraznih bolesti, organizovanju, sprovođenju i kontroli imunizacija,aktivnostima praćenja higijenskih prilika, planiranja rada i razvoja zdravstvene službe i zdavstvenih usrtanova, , na prikupljanju, sređivanju i pobradi statističkih podataka o poboljevanju i umiranju, podataka vitalne statistike i o radu zdravstvenih ustanova. Tada je Dr Mihajlo Tošić bio određen da se upravo bavi pterhodno pomenutim zadacima koji su spadali u domen socijalne medicine, zdravstvene statistike i organizaciju zdarvstvene službe i zdravstvene zaštite. Da bi se moglo odgovoriti obavezama 1963 godine formira se prvo, opštinski Zdravstveni centar kojim rukovidi dr Mihajlo Tošić, a kasnije on prerasta u sreski zdravstveni i centar. Kako je istovremeno i u Negotinu formiran prvo Higijenski zavod 1954. godine, a kasnije i opštinski zdravstveni centar, 1959. godine oni su objedinjeni, a njihove aktvnosti su poverene Higijeskom zavodu u Zaječaru. Tako su stvoreni uslovi da se pomenute aktivnosti odvijaju na području cele Timočke krajine.

Takva jedna ustanova u Zaječaru, predstavljala je jezgro i početak nastanka Službe za socijalnu medicinu Zavoda kojom je rukovodio dr Mihajlo Tošić. Može se smatrati da je on osnovao Službu socijalne medicine, zdravstvene statistike i organizacije zdavstvene službe za područje Timočke krajine.

Predano je radio na zdravstvenoj statistici i postao uzor u tom poslu, ostavivši iza sebe nastavljače: Prof. Velizara Stanišića, koji je bio direktor niškog Zavoda za zaštitu zdravlja i napisao najbolji udžbenik zdravstvene staitstike u Srbiji; a nastavljač Prof. Dr Velizara Stanišića je takođe profesor zdarvstvene statistike na Medicinskom fakultetu u Nišu i direktor Instituta za javno zdravlje u istom gradu. Radi uspešnog obavljanja pomenutih zadataka povećan je broj radnika na zdravstvenoj statistici Zavodu, ali je bilo potrebno da i zdravstvene ustanove daju svoj doprinos razvoju ove oblasti drugačijim odnosom prema njoj.

Kada je reč o zdravstvenoj statistici, dr Mihajlo Tošić je koristio svaku moguću priliku da rukovodiocima zdravstvenih organizacija pokaže da se zdravstvena statistika ne može tretirati kao administracija i da ona nije uzgredno zaduženje radnika koji se često menjaju na tim poslovima, već ozbiljan posao koji se mora obavljati stručno i odgovorno. Da su izvorni podaci u zdravstvenim ustanovama i da od njih zavisi sagledavanje zdravstvenih problema i njihovo uspešno razrešenje. A kako to izgleda u praksi dr Mihajlo Tošić je uvek bio spreman da im pokaže .

Sredinom 1963. godine, zakazan je u Zaječaru, sastanak Zdravstvenog centra, a na prvom sastanku razmatrani je organizacija rada i finansijsko ekonomsko poslovanje zdravstvenih ustanova i nacrt sedmogodišnjeg programa zdravstvene zaštite i razvoja zdravstvene službe na području opštine. Pripremu sastanka i meterijala izradio je dr Mihajlo Tošić. Zdravstveni centar u Zavod je bio pokretač i predlagač osnovni pravaca modernog razvoja zdravstvene zaštite i službe na području Zaječarskog regiona.

Pored toga što je položio temelj zdravstvene statistike dr Mihajlo Tošić je izradio osnove planiranja u zdravstvenoj zaštiti, u Zavodu i na području Timočke krajine. Za dobar plan potrebna je dobra analiza. Dr Mihajlo Zošić je prvo izradio Analize zdravstvenog stanja stanovništva i rada zdravstvene službe koje su bile osnove petogodišnjih planova rada i razvoja zdravstvenog sistema na području Timočke krajine. Analize zdravtsvenog stanja stanovništva, aktivnosti zdravstvene službe i organizacije zdravstvene zaštite koje je radio dr Mihajlo Tošić korišćene su u procesima integracija zdravstvene službe i izrade plana mreže regionalnih službi na području Timočke krajine.

Kada je reč o planiranju u zdravstvu koje je predstavljalo posao velike instucije, kreativnosti, strpljenja i stručnosti, dr Mihajlo Tošić je sve to imao u sebi. Niko nije bolje i strpljivije od njega, sa više argumenata, korišćenjem statističkih podataka i sa više veštine osvetli zdravsvtena pitanja koja su interesovala javnost, politiku i stručnjake. Zahvaljujući kreativnosti i stručnim sposobnostima, dr Mihajlo Tošić je profesionalizovao Odeljenje za socijalnu medicinu i povećao stručni ugled Zavoda. Tokom dužeg perioda od dve decenije, dr Mihajlo Tošić je toliko ideja i korisnih rešenja ugradio u razvoj zdravstvene službe i zaštite koliko nisu mogli ugraditi drugi zdravstveni radnici i organozatori zdravstva skupa. Posedujući takve osobine i znanja dr Mihajlo Tošić je postavljen za direktora Zavoda za zdravstvenu zaštitu 1963. godine.To je doprinelo sa Odeljenje za socijalnu medicinu postane stručno-metodološki centar za socijalno-medicinske i javno-zdravstvene aktivnosti, a Zavod ojača svoju javno-zdravstvenu funkciju.

Zbog finansijske krize, nastupila je kriza u medjuljudskim odnosima u Zavodu. Pred pitanjem integracije Zavoda u jedinstvenu zdravstvenu organizaciju na području opštine Zaječar, dr Mihajlo Tošić, koji je bio protiv toga, 1967. godine podneo ostavku i otišao u Bor, gde je postavljen za direktora Medicinskog centra, na kojoj dužnosti ostaje do 1969. godine, kada se ponovo vraća u Zaječar i postaje ponovo direktor Zavoda za zdravstvenu zaštitu do 1974. godine, kada nastavlja rad kao sekretar Regionalne zajednice zdravstvenih organizacija sve do odlaska u penziju.
Jedno vreme, od 1965. godine do 1967., bio je spoljni saradnik Medicinke škole u Zaječaru, baveći se pedagoškim radom.

Kao direktor Zavoda bio je tačan, disciplinovan, strog i pravedan.

Slobodno vreme provodio baveći se filatelijom.

Autori:
Dr Sergije Kržanović
Dr Petar Paunović

Dr Petar Paunović

dr Petar

Petar Paunović je doktor iz Zaječara, rođen 1939. godine.

Njegovi sugrađani, Zaječarci, i ostali meštani sela u Timočkoj krajini, u kojoj je primarijus dr Petar Paunović nadaleko poznat, nazivaju ga „Učiteljem zdravlja“. Rođen je u Negotinu 1939. godine, na Petrovdan, kada je i najveći narodni sabor.

Znaju ga mnogi Timočani posredstvom svojih radio i televizijskih aparata sa kojih svakodnevno, i po tri puta na dan, odzvanjaju njegovi kratki, uvek aktuelni, prilozi o zdravlju. „Dobro jutro, dragi slušaoci, šta ste danas odlučili da učinite za vaše zdravlje“ – pozdravlja ih na početku svakog novog priloga i oprašta se rečenicom: „dok život teče, zdravlje je najpreče“. Prvi put se svojim „zdravstveno-propagandnim programom“ (ZPP) oglasio 1989. godine na radio Zaječaru, a zatim i na radio stanicama u Negotinu, Boru i Kladovu i ukupno je do sada objavio oko pet hiljada zanimljivih, uvek aktuelnih priča sa zdravstvenim porukama. Bio je 21 godinu direktor Zavoda za zaštitu zdravlja „Timok“ u Zaječaru.

Dobitnik je nagrade Vasa Pelagić koja se dodeljuje za vrhunska ostvarenja u obrazovanju, Orden zasluge za narod sa srebrnom zvezdom, povelja savezne konferencije SSRN za aktivnosti u oblasti zaštite životne sredine, Timokovo pero, za saradnju u listu „Timok“.

Smatra se za jednog od najvećih poznavaoca običaja i navika Timočkog kraja koji su i predmet njegovog naučno istraživačkog rada. Dugo je proučavao alternativnu medicinu Timočkog kraja u okviru projekta Zavoda za zaštitu zdravlja „Timok“, „Prevencija u narodnoj medicini“.

U poznatom zaječarskom „Razvitku“ objavio je stotinak priloga o narodnom životu, timočkoj bloj kugi, vlaškoj magiji, maloletničkim brakovima, gastarbajterima itd. Punih 20 godina uređivao je i časopis „Zdravstveno vaspitanje“ koji je izdavao Zavod za zaštitu zdravlja „Timok“. Paunović je pre 28 godina pokrenuo i zanimljiv simpozijum „Istorija medicine, farmacije i veterine i narodne zdravstvene kulture“.