Autori

Login Form

drAcaTodorovicCrnomasnicaWebKada sam jednom, na početku svoje lekarske karijere došao u selo Crnomasnicu video sam pored glavne ulice kroz selo veliku spomen česmu na kojoj je pisalo da su meštani tog sela zahvalni dr Aleksandru Todoroviću za izgradnju česme. 1928. godine selo je gradilo vodovod a pokretač takvih aktivnosti bio je Higijenski zavod iz Niša čiji je saradnik na područjuTimočke krajine bio dr Aleksandar Todorović. Nisam ni slutio da ću ja desetak godina nakon tog događaja pokrenuti cselo da vodovod popravlja i rekonstrukcijom dovode do poboljšanja vodosnabdevanja, obavljajući iste aktivnosti kao dr Aleksandra Todorović, negotinski sreski lekar posle nešto više od pola veka. I on i ja smo se rukovodili štamparovskim idejama o unapređenju zdravlja stanovništva.

Dr Aleksandar Todorović je bio sreski lekar u Negotinu.
U to vreme postojalo je takvo stanje kada je reč o radu sreskih lekara da vlasti nisu bile njihovim, radom i saradnjom sa tzv. higijenskim ustanovama širom Srbije, tako da je Ministarstvo socijalne politike i narodnog zdravlja napravilo anketu širom zemlje i na osnovu analize podataka uputilo akt Higijenskom zavodu u Nišu u kome se kaže da postoji, doslovno, „jedna vrlo složena i i teška činjenica a to je da između higijenskih ustanova i sanitetskih referenata ne postoji gotovo nikakva saradnja. Tome je doprinosio jedan broj sreskih lekara koji su imali i privatne lekarske ordinacije pa senisu bavili izučavanjem narodnog života, nisu ispitivali zdravstvene i higijenske prilike sreza, nisu se interesovali za važne probleme narodne patologije kao što je bilo proučavnje smrtnosti odojčadi i male dece, zarazne i parazitarne bolesti, posebno polnih bolesti i o uzrocima drugih javno zdravstenih problema kakvo je bilo snabdevanje sanacija naselja i snabdevanje naselja zdravom vodom za piće. Upravo, drugačija je bila situacija u srezu gde je sanitetski referent bio dr Aleksandar Todorović.

cesmaCrnomasnicaUkratko da kažem da se dr Aleksnadra Todorović rodio 15. avgusta 1892. godine u Kuršumliji. Kao sreski lekar radi do 1923 godine u Negotinu, veoma predano, tako da se Negotin i ceo srez u higijenskom pogledu razlikovao od drugih na području Timočke oblasti Moravske banovine. Svojim radom doprineo je promtnoj kontroli životnih namirnica, sprovođenjem higijenskih mera borbi protiv zaraznih bolesti i obezbnedjenju zdrave pitke vode u mnogim mestima izgradnjom vodovoda, sanacijom bunara i ugradnjom u njih Karelovih pumpi. Umro je 20. novembra 1935.

Dr Petar Paunović

dr Petar

Petar Paunović je doktor iz Zaječara, rođen 1939. godine.

Njegovi sugrađani, Zaječarci, i ostali meštani sela u Timočkoj krajini, u kojoj je primarijus dr Petar Paunović nadaleko poznat, nazivaju ga „Učiteljem zdravlja“. Rođen je u Negotinu 1939. godine, na Petrovdan, kada je i najveći narodni sabor.

Znaju ga mnogi Timočani posredstvom svojih radio i televizijskih aparata sa kojih svakodnevno, i po tri puta na dan, odzvanjaju njegovi kratki, uvek aktuelni, prilozi o zdravlju. „Dobro jutro, dragi slušaoci, šta ste danas odlučili da učinite za vaše zdravlje“ – pozdravlja ih na početku svakog novog priloga i oprašta se rečenicom: „dok život teče, zdravlje je najpreče“. Prvi put se svojim „zdravstveno-propagandnim programom“ (ZPP) oglasio 1989. godine na radio Zaječaru, a zatim i na radio stanicama u Negotinu, Boru i Kladovu i ukupno je do sada objavio oko pet hiljada zanimljivih, uvek aktuelnih priča sa zdravstvenim porukama. Bio je 21 godinu direktor Zavoda za zaštitu zdravlja „Timok“ u Zaječaru.

Dobitnik je nagrade Vasa Pelagić koja se dodeljuje za vrhunska ostvarenja u obrazovanju, Orden zasluge za narod sa srebrnom zvezdom, povelja savezne konferencije SSRN za aktivnosti u oblasti zaštite životne sredine, Timokovo pero, za saradnju u listu „Timok“.

Smatra se za jednog od najvećih poznavaoca običaja i navika Timočkog kraja koji su i predmet njegovog naučno istraživačkog rada. Dugo je proučavao alternativnu medicinu Timočkog kraja u okviru projekta Zavoda za zaštitu zdravlja „Timok“, „Prevencija u narodnoj medicini“.

U poznatom zaječarskom „Razvitku“ objavio je stotinak priloga o narodnom životu, timočkoj bloj kugi, vlaškoj magiji, maloletničkim brakovima, gastarbajterima itd. Punih 20 godina uređivao je i časopis „Zdravstveno vaspitanje“ koji je izdavao Zavod za zaštitu zdravlja „Timok“. Paunović je pre 28 godina pokrenuo i zanimljiv simpozijum „Istorija medicine, farmacije i veterine i narodne zdravstvene kulture“.