Autori

Login Form

To je kraj prve posne nedelje posle uskrsa.Na svetog Tudora se pričešćuju i jede se na zejtinu do Veike nedelje.

Uoči sv. Todora, momci i devojke idu u sušinu izađe se na Karaulu. Tamo se igraju i sačekuju dok se svi iz sela ne okupe. A onda idu u šumu, lome granje i vraćaju se sanaramcima granja u selo. Kada stignu iznad sela, svi potrče niz brdo, takimičeći se ko će prvi stići do prve rasksnice u selu. Koji prvi stigne baci suvu granu vis i ostavi je gde je pala. Kako koji stigne isto uradi. Od prve grane žene lome po malo , tako da ima za sve i svaka odnese odlomak kući.

To je čudotvrona grančica. Od nje lome malo po malo, a iverak od prve grane stavi se i na verige iznad ognjišta u kući, da tu prenoći. A onda ga stavljaju pod kvočku da pilići budu „prvi" najlepši. Iverak stave i đaku u torbu da bude „prvi" u školi.Deblji kraj iverka zabode se na kućna vrata , da bi kuća bila „prva" u selu.
Malo od grabčice stavi se u vodu gde piju jaganjci da budu „prvi" i najlepši i tako redom.

Na sv. Tudora žene se češljaju rno ujutru, dok je mrak, da im kosa ne opada. Šišaju se i konji koji se isterujuna Karaulu da se tamo utrkuje i takmiče, da se vidi koji će biti najbolji.

Dnevnički zapisi, februar 1970. godine, Braćevac

Dr Petar Paunović

dr Petar

Petar Paunović je doktor iz Zaječara, rođen 1939. godine.

Njegovi sugrađani, Zaječarci, i ostali meštani sela u Timočkoj krajini, u kojoj je primarijus dr Petar Paunović nadaleko poznat, nazivaju ga „Učiteljem zdravlja“. Rođen je u Negotinu 1939. godine, na Petrovdan, kada je i najveći narodni sabor.

Znaju ga mnogi Timočani posredstvom svojih radio i televizijskih aparata sa kojih svakodnevno, i po tri puta na dan, odzvanjaju njegovi kratki, uvek aktuelni, prilozi o zdravlju. „Dobro jutro, dragi slušaoci, šta ste danas odlučili da učinite za vaše zdravlje“ – pozdravlja ih na početku svakog novog priloga i oprašta se rečenicom: „dok život teče, zdravlje je najpreče“. Prvi put se svojim „zdravstveno-propagandnim programom“ (ZPP) oglasio 1989. godine na radio Zaječaru, a zatim i na radio stanicama u Negotinu, Boru i Kladovu i ukupno je do sada objavio oko pet hiljada zanimljivih, uvek aktuelnih priča sa zdravstvenim porukama. Bio je 21 godinu direktor Zavoda za zaštitu zdravlja „Timok“ u Zaječaru.

Dobitnik je nagrade Vasa Pelagić koja se dodeljuje za vrhunska ostvarenja u obrazovanju, Orden zasluge za narod sa srebrnom zvezdom, povelja savezne konferencije SSRN za aktivnosti u oblasti zaštite životne sredine, Timokovo pero, za saradnju u listu „Timok“.

Smatra se za jednog od najvećih poznavaoca običaja i navika Timočkog kraja koji su i predmet njegovog naučno istraživačkog rada. Dugo je proučavao alternativnu medicinu Timočkog kraja u okviru projekta Zavoda za zaštitu zdravlja „Timok“, „Prevencija u narodnoj medicini“.

U poznatom zaječarskom „Razvitku“ objavio je stotinak priloga o narodnom životu, timočkoj bloj kugi, vlaškoj magiji, maloletničkim brakovima, gastarbajterima itd. Punih 20 godina uređivao je i časopis „Zdravstveno vaspitanje“ koji je izdavao Zavod za zaštitu zdravlja „Timok“. Paunović je pre 28 godina pokrenuo i zanimljiv simpozijum „Istorija medicine, farmacije i veterine i narodne zdravstvene kulture“.