Print
Hits: 394

У монографији села Тамнич, помиње се веровање у вампире. Веровање у вампире је један од благих поремећаја менаталног здравља. Моје лично искуство, од пре неколико година каже ми, да је у Тамничу, све до данашњих дана, укорењено веровање у вампире. Један нормалан човек, озбиљан и добар домаћин, пожалио ми се као лекару и питао шта да ради, јер га дух његовог друга који је недавно умро, стално узнмирава: куца му ноћу на прпозор, цепа дрва на дрвљанику, преврће празне канте и судове у дворишту...! О појави вампира у Тамничу причала ми је и медицинска сестра из истог села. Имам утисак да се на подручју Тимочке Крајине вреровање у вампире сачувало код 50% становника и неће се скоро искоренити, јер се оно шири и на децу. Најбољи доказ да сам у праву, налаза се у обичајима у вези са умирањем, сахраном и укопом покојника. Веровање да се неко може, после смрти повампирити и страх од те могућности, уствари од смрти, сачувано је у обичајима у којима постоји велики број етномедицинских фосила којима се настоји да се веза са покојником неодложно, брзо и заувек прекине. Као што је поменуто, због узнемирености и страха од покојника, када ништа друго не помаже,позивају се врачаре и магија у помоћ.
Овоме доприноси веровање у загробни живот, највише, код становниства које говори влашким језиком, које се испољава великим бројем помана, све до седме године после смрти, у ритуалима на гробљима. У Тамничу су постојале и бабе-врачаре које су се тиме бавиле. Слична верованја постоје и у другим селима Тимочке Крајине. Слична веровања постоје и у другим селима Тимочке Крајине.

Извор:

Радослав В. Жикић и сарад.: Тамнич кроз векове, Тамнич 2010. године,