Print
Hits: 696

Srbija je rano počela, u onodsu na druge balkanske zemlje, pelcovanje protiv velikih boginja. Vlasti su nastojale da nateraju brojno nepismeno stanovništavo da u što veće broju vakciniše svoju decu, računajući na pomoć jedinih pismenih ljudi – sveštenika i učitelja. Trebalo je da oni u crkvama, u školama i u svakoj drugoj prilici pričaju o koriti od vakcinacije dece protiv velikih boginja.

U jednom dokumentu sačuvanom u Arhivu crkve negotinske, Ministartsvo prosvete i crkvenih dela iz Beograda napisalo je negotinskoj Konzistoriji pismo sledeće sadržine: „Ministar unutrašnjih dela naredio e da da se po svima varošima otpočne ovogodišnje kalmljenje kravljih boginja, pa da bi se posao tai sa većeom polzom i uspehom za narod izvršio, (potrebno je da) učitelji i sveštenici svakom prilikom dsavetuju narod i dejstvuju da ne propušta pelcovati se. I kako... edno pelcovanje ne obezbeđuje pelcovanog za sav život od opasni kravlji boginja, tako e nuždno da učitelji i sveštenici i to napominju narodu, da pelcovanje trteba ponavljati, koe će naravmno i okružni lekari kazati“.

Prilkom pelcovanja lekarui su skidali meterijal sa „sazreli dugmeta kravlji boginja“, da bi njgeovu lekovitost upotrebili za pelcovanje drugih. Pored pomenutog, učitelji, sveštenici i lekari upoznavali su narod da to nije štehno za onog kome se krasta skine.

Pored toga, minsiutarstvo je tražilo od učitelja, lekara i sveštenika da svojim primerom, sko imaju decu, izvode ih među prvima na pelcovanje i prvi ih pelcuju i revakcinišu.

Izvor:
Arhiv crkve negotinske, KN 495, u Negotinu 5. maja 1864. godine

Pripremio: dr Petar Paunović