Autori

Login Form

pelagic

 

Dolazak Vase Pelagića u Timočku krajinu krajem XIX veka imao je veliki značaj za razvoj zdravstvene kulture ovog kraja. Za razliku od drugih intelektualaca, on je stupao u kontakt sa širokim narodnim masama - radništvom i seljaštvom, obraćao im se jednostavno, narodnim jezikom koji je mogao svaki da razume. U to vreme jačala je srpska buržoazija i kapitalistički poredak, stvarajući sve veću podelu među ljudima, ne samo na ekonomskom planu, već i u posedovanju i korišćenju znanja. Neprosvećenost i siromaštvo išli su ruku pod ruku. Sve je više bilo eksploatisanih, a zelenaši su nehumanim postupcima i bezkrupuloznim metodama povećali broj seoske sirotinje, pretvarajući je u bezzemljaše i nadničare.

Vasa Pelagić, narogni učitelj

Prema popisu stanovništva iz 1890. godine, na području Krajinskog sreza, bilo je 5.438 (10,63%) pismenih muškaraca i 830 (3,32%) žena. Zarazne bolesti, tuberkuloza, sifilis, malarija i crevne zarazne bolesti najviše su bile raširene u narodu. Narod je bolovao i od bolesti nezdrave ishrane, bolesti prljavih ruku i stanovanja koje su bile praćene velikom smrtnošću.

Vlastima je odgovaralo da narod drže u religioznosti, a za sve nesreće koje su pogađale ljude nalazili su razlog u grešnosti. U takvoj situaciji, Vasa Pelagić je imao priliku da širi svoje učenje o zdravom životu, zasnovano na racionalnom, zdravo-razumskom pogledu, naučnom pogledu na svet, delujući na one koji su ga slušali ili čitali njegove brošure o zdravlju, istovremeno i racionalno i emotivno. Narod je voleo Vasu Pelagića, kao i njemu sličnog po misiji Adama Bogosavljevića. Mnogo kasnije 60-ih godina XX veka, lično sam se uverio da u zabitim selima Deli-Jovan i Homoljskih planina, seljaci čuvaju i koriste stara izdanja Pelagićevog „Narodnog učitelja“. To pokazuje da su dolasci Vase Pelagića u Krajinu ostali u sećanju naroda sve do današnjeg dana.
Pelagić je u Negotin došao 1893. godine na osnivačku skupštinu Prve zanatlijsko-radničke zadruge za međusobno ispomaganje u bolesti i u smrti. Eto, jednog udruženja kakvih je bilo kasnije sve više koje je koristilo principe preventivne medicine u svom radu.

Formiranje zadruge imalo je humanistički i zdravstveno-kulturni značaj. Članovi zadruge pomagali su porodicu radnika i zanatlije novčano, obezbeđivali besplatne lekarske preglede, naknade za lekove i bolničko lečenje, troškove porodilja a pomagali su porodicu i u slučaju smrti člana zadruge. Zadruga se bavila i zdravstveno-vaspitnim radom. Organizovala je zdravstvena predavanja za radnike, zanatlije i članove njihovih porodica.

Zbog socijalističkih ideja i doslednosti nauci nasuprot religioznoj zatucanosti i sujeverju, Crkva se trudila da onemogući svaki rad Vase Pelagića. Zato je preporučila podrtiučnom sveštenstvu da pazi kuda sve ide i šta radi u Krajini. Iz sačuvanih istorijskih dokumenata vidi se da je Vasa Pelagić, prilikom svoje druge posete Krajini obišao i sela Brestovac, Koprivnicu, Glogovicu, Sikole i Metriš. I te zime, narod je živeo u neznanju, a deca su umirala od epidemija zaraznih bolesti. Tu među narodom, Vasa Pelagić je prednost i moć znanja hteo da prenese na ljude i da im poruči “da organizmu čoveka nema nigde prsti i ćudi nebeskog i mantijskog Jehove“ (54).

Dr Petar Paunović

dr Petar

Petar Paunović je doktor iz Zaječara, rođen 1939. godine.

Njegovi sugrađani, Zaječarci, i ostali meštani sela u Timočkoj krajini, u kojoj je primarijus dr Petar Paunović nadaleko poznat, nazivaju ga „Učiteljem zdravlja“. Rođen je u Negotinu 1939. godine, na Petrovdan, kada je i najveći narodni sabor.

Znaju ga mnogi Timočani posredstvom svojih radio i televizijskih aparata sa kojih svakodnevno, i po tri puta na dan, odzvanjaju njegovi kratki, uvek aktuelni, prilozi o zdravlju. „Dobro jutro, dragi slušaoci, šta ste danas odlučili da učinite za vaše zdravlje“ – pozdravlja ih na početku svakog novog priloga i oprašta se rečenicom: „dok život teče, zdravlje je najpreče“. Prvi put se svojim „zdravstveno-propagandnim programom“ (ZPP) oglasio 1989. godine na radio Zaječaru, a zatim i na radio stanicama u Negotinu, Boru i Kladovu i ukupno je do sada objavio oko pet hiljada zanimljivih, uvek aktuelnih priča sa zdravstvenim porukama. Bio je 21 godinu direktor Zavoda za zaštitu zdravlja „Timok“ u Zaječaru.

Dobitnik je nagrade Vasa Pelagić koja se dodeljuje za vrhunska ostvarenja u obrazovanju, Orden zasluge za narod sa srebrnom zvezdom, povelja savezne konferencije SSRN za aktivnosti u oblasti zaštite životne sredine, Timokovo pero, za saradnju u listu „Timok“.

Smatra se za jednog od najvećih poznavaoca običaja i navika Timočkog kraja koji su i predmet njegovog naučno istraživačkog rada. Dugo je proučavao alternativnu medicinu Timočkog kraja u okviru projekta Zavoda za zaštitu zdravlja „Timok“, „Prevencija u narodnoj medicini“.

U poznatom zaječarskom „Razvitku“ objavio je stotinak priloga o narodnom životu, timočkoj bloj kugi, vlaškoj magiji, maloletničkim brakovima, gastarbajterima itd. Punih 20 godina uređivao je i časopis „Zdravstveno vaspitanje“ koji je izdavao Zavod za zaštitu zdravlja „Timok“. Paunović je pre 28 godina pokrenuo i zanimljiv simpozijum „Istorija medicine, farmacije i veterine i narodne zdravstvene kulture“.