Autori

Login Form

devojkaZmaj

Veruje se da zmaj nastaje kada ribe šaran doživi 40 godina, ona se preobrazi, dobije krila, poleti iz vode i nastani se u nekom šupljem drvetu ili pećini. Odatle silazi u selo, svremena na vreme, i posećuje neku žensku ili mušku osobu sa kojim polno živi. Tako zmaj može biti i muškog i ženskog pola. Osoba koja polnoi opšti sa zmajem smatra se da boluje „od zmaja“
Kada zmaj dolazi u kuću visi se uveče svetlo a za njim idu žiške i plamen kao kada pada repata zvezda, i sve seva. Negde zmaj opkalja kuću, negde se uvlači kroz dimnjak u nju, a negde stane pred kuću. Onaj koji boluje od zmaja, a ko je žensko vidi prelepog mladića, a ako je muškarac vidi prelepu devojku, sa kojima podržava polne odnose. Svi ostali koji posmatraju taj prizor ne vide ništa osim iskričavog bleska iz koga vrcaju na sve strane žiške. Bolest zmaj može da se završi smrtno a onaj koji je bolestan bled je, ispijen, a može i da poludi, beži od kuće i luta. Na otrkivenim delovima lože, ruku vrata, i stopala postoje brazgotine za koje se veruje da nastaju takoi što se na tim mestima zmaj drži kandžama dok polno živi sa osobom koja boluje „od zmaja“. Takva pojava uz ostale, navodi na pomisao da s eradi o pelagri, koje je bila česta pojava kod ljudi Timočke krajine u prošlosti, kada se kukuruz svakodnevno koristio u ishrani.
Bolest od zmaja, po narodnom verovanju javlja se u tri oblika:
1. kada neka žena ne može da iznese trudnoću do kraja (smatra se da je bolesna od zmaja),
2. zavisi od familije(nasledno), postoje zmajevske porodice,
3. Zmaj kod dece. „To je najgore oboljenje, svašta može da se leči a to ne može“.
Kada „zmajska žena“ ne može da iznese trudnoću ona ide kod babe da joj baje. Da bi je izlečila baba pripremi sledeće trave:
1.zmajski rep (koada zm uluj)¨,
2. zmajske oči(ojki „ ),
3. travu koja je pala pogođena puškom( jarba 'n puškata).
Ove trave, kao i sve druge, beru se na sv. Đorđa, na sv.Jovana i na Preobraženje, zato što su Adam i Eva u te dane lečili svoju decu bajanjem. Od ubranih trava naprave se kite, donesu kući i čuvaju dok se ne upotrebe. Trave treba brati od jutra do popodneva.
Bajati se može svakog dana osim ponedeljka „jer je to prvi dan u nedelji“. Dok vračara priča o zmaju, u jednom trenutku, preneražena ovom strašnom bolešću, kaže:“Bože!...“ i pljuje u pazuh
Kada se baje „od zmaja“ uhvati se žaba, uzme se vunica od devet sorte, i komad kamena ali to treba da bude skamenjeni komad drveta, kamen sa kruške, koji e na njoj zadržao, bačen rusalne nedelje, a zatim se baje obolelom „od zmaja“ tri puta u toku noći: uveče, u ponoć i u zoru. Tom prilikom žabi se prošire usta i dok se baje drži se u ruci, a u ustima su joj raznobojni konci. Kada je bajanje završeno žabi se iglom i koncem ušiju usta, a zatim se žaba odnedse na „neznani grob (morminc par’s’ ta), gde žabu vračara ubije i zakopa je. Na tom mestu se slomi i zakopa nov nož.
Zatim onoj kome je bajano tri dana mora da sedi u kući da ga niko ne vidi, a treće jutro ustane rano „pre nego što su kokoške sišle sa sedala“ i skine se i okupa pomenutim travama a voda prospe negde gde niko ne prolazi. Ako se dogodi da tu prođe neka žena, ili dete i čovek, i nagaze na to mesto oboleće od zmaja. I oni se mogu lečiti ali se tada zmaj vrati „na staru kuću i kod starog bolesnika“.

Dr Petar Paunović

dr Petar

Petar Paunović je doktor iz Zaječara, rođen 1939. godine.

Njegovi sugrađani, Zaječarci, i ostali meštani sela u Timočkoj krajini, u kojoj je primarijus dr Petar Paunović nadaleko poznat, nazivaju ga „Učiteljem zdravlja“. Rođen je u Negotinu 1939. godine, na Petrovdan, kada je i najveći narodni sabor.

Znaju ga mnogi Timočani posredstvom svojih radio i televizijskih aparata sa kojih svakodnevno, i po tri puta na dan, odzvanjaju njegovi kratki, uvek aktuelni, prilozi o zdravlju. „Dobro jutro, dragi slušaoci, šta ste danas odlučili da učinite za vaše zdravlje“ – pozdravlja ih na početku svakog novog priloga i oprašta se rečenicom: „dok život teče, zdravlje je najpreče“. Prvi put se svojim „zdravstveno-propagandnim programom“ (ZPP) oglasio 1989. godine na radio Zaječaru, a zatim i na radio stanicama u Negotinu, Boru i Kladovu i ukupno je do sada objavio oko pet hiljada zanimljivih, uvek aktuelnih priča sa zdravstvenim porukama. Bio je 21 godinu direktor Zavoda za zaštitu zdravlja „Timok“ u Zaječaru.

Dobitnik je nagrade Vasa Pelagić koja se dodeljuje za vrhunska ostvarenja u obrazovanju, Orden zasluge za narod sa srebrnom zvezdom, povelja savezne konferencije SSRN za aktivnosti u oblasti zaštite životne sredine, Timokovo pero, za saradnju u listu „Timok“.

Smatra se za jednog od najvećih poznavaoca običaja i navika Timočkog kraja koji su i predmet njegovog naučno istraživačkog rada. Dugo je proučavao alternativnu medicinu Timočkog kraja u okviru projekta Zavoda za zaštitu zdravlja „Timok“, „Prevencija u narodnoj medicini“.

U poznatom zaječarskom „Razvitku“ objavio je stotinak priloga o narodnom životu, timočkoj bloj kugi, vlaškoj magiji, maloletničkim brakovima, gastarbajterima itd. Punih 20 godina uređivao je i časopis „Zdravstveno vaspitanje“ koji je izdavao Zavod za zaštitu zdravlja „Timok“. Paunović je pre 28 godina pokrenuo i zanimljiv simpozijum „Istorija medicine, farmacije i veterine i narodne zdravstvene kulture“.