Autori

Login Form

zlajaРођен на Убу, завр¬шио филозофски фа¬култет у Београду (специjализациjу из Медицинске педагогиjе), а последипломске студиjе из здравстве¬ног васпитања у Лондону, проф. 3лаjа je од оснивачa Института за здравствено просвећивање HP Србиjе. Био начелник Oдeљeња за наставу и кадрове и професор на Вишоj медицинскоj школи, од њеног оснивања до одласка у пензиjу.
Човек финих манира, тананог и умилног гласа, проф. 3лаjа je био чаробњак да окупи JЬyдe око себе и око било ког проjекта коjи je носио предзнак просветитељства.
Професор 3лаjа je био топао и присан, а тако су звучале и њeгoвe речи, било да се обраћао деци у основној школи, студентима, или стручњацима на великим домаћим или светским скуповима, или "обичном" човеку у месној заjедници. Говорно je из душе, из срца je говорио и то су добро осећали они коjима су те речи биле упућене. ,,3латоусти" jеданпут га je назвао њeгoв блиски сарадник и приjатељ, др Милорад Драгић. Заједно са Прим. Др Милорад Драгићем оставио је траг у здарвственој култури Тимочке крајине, где је имао своје ученике и настављаче.

Cвojа обраћaња на скуповима скупу почињао би приjатним, топлим гласом са оним неизбежним "драги при¬jатељи" и одмах би скренуо пажњу слушалаца. По¬сле таквих речи, у сали jeњава жамор и сви ос¬лушкуjу шта ће им рећи Taj човек "меденог" гласа.

Присећам се jедног таквог скупа здравствених радника у Бањи Ковиљачи, негде шездесетих. Било je лето. Било je топло и сала препуна слушалаца. Тешко je .постићи контролу и одржати пажњу у прегреjаноj сали, већ заморених 700-800 слушалаца. Онда je за говорницу изашао проф. 3лаjа. На трену¬так je ћутао, а онда je рекао своjим милозвучним гласом, оно карактеристично: "Драги приjатељи" и свако у сали je помислио: "Ово се он мени обраћа". Полако престаjе жамор и уступа место тишини. Он je почео cвoje излагање тим топлим, присним, гла¬сам, а тишина je постаjала све очитиjа. Онда, пот¬пуна тишина. Сад се чуо само Taj умилни 3лаjин глас и звук неке муве кoja je облетала велики лустер усред препуне сале. - На Kpajy, френетичан аплауз стручњаку коjи je знао да говори људима и да их придобиjа за cвoje идеjе.

Данас се може рећи да је на сцени здравственог васпи¬тања био један од последњих заљубљеника свог посла, за¬нeceњaк, "Дон Кихот" нашег просветитељства.

Велики поштовалац и следбеник др Милана Jo¬вановиnа - Батута, др Штампара и блиски сарадник др Драгића, 3лаjа je био oонај стручњак коjи je чвр¬сто веровао у складно jединство здравствене и прос¬ветне струке на пољу здравственог просвећивања и васпитања нашег народа. И не само да je веровао, већ je то свакодневно у пракси потврђивао.

Наставио je са праксом предратног Централног хигиjенског завода (нашег данашњег Републичког завода за јавно здавље « др Милан Јовановић –Батут») са курсевима je ангажовао подjеднако и љyдe здравст¬вене и просветне струке: лекара, ветеринара, меди¬цинску сестру, санитарног техничара, али исто тако и учитеља, учитељицу домаћинства, психолога, и педагога. Проф. 3лаjа Видаковић je од самог почет¬ка рада Института за здравствено просвећивање био велики поборник тимског рада и ангажовања струч¬њака развих профила у било ком проjекту Инсти¬тута. Такав приступ и стручна концепциjа давали су велике резултате, пачев од првих проjеката: "По¬жарања", "Шaторња", "Колубарског угљеног басе¬на" и других.

Круна стручног успеха проф. 3латомира Видаковића показала се на подучју Тимочке крајине, на "Плавном под¬ручjу Ђердапа", проjекту коjи je седамдесетих годи¬на остваре на подручју Ђердапа. Тада je проф. 3лаjа своjим непогрешивим струч¬ним инстиктом врсног васпитача осетио да се поље здравствено-васпитног рада не налази само у "зада¬тим" темема "одозго" (разних СИ3-ова) и сл, већ je, самоинициjативно, својом стручном имагинациjом осмислио jедан тако невероватан проjекат: "Испи¬тивање понашања и здравствене културе станов¬ништва у старим и новим насељима плавног под¬ручjа Ђердапа". У Taj проjекат je, поред здравстве¬них радника укључио и љyдe техничке струке: про¬jeктанте, инжењере, хидра инжењере, техничаре идр. (без инг. Томашевића проф. 3лаjа, такорећи, ниjе полазио на терен). Када је отпочело jедно велико градилиште (једно од наjвећих у Европи), гpaдња Хидроцентрале - Ђер¬дап 1, било je велико умеће придобити љyдe техничке струке да прихвате jедан такав проjекат, какав je био "Испитивање здравствене културе..." - да издво¬je средства. Збиља, могао je то да оствари само чаробњак тј. стручњак коjи je могао да придобиjе љyдe на свим нивоима, могао je то само 3лаjа!

Требало је преселити пет насеља на нове локациjе: Доњи Милановац (4,5 km низводно од Поречке Реке), Тек¬иjу и Голубиње издићи на неколико стотина метара изнад Ъердапскоj jезера, Сип - низводно на локаци¬jy данашњег караташа; померити Мосну и Добру и, све те људи придобити за capaдњу, радити са њима даноноћно: читави тимови из Института, локална здравствена служба и то месецима (пар година), стварно, могао je да окупи и води такав прегалац и занесењак (а и велики визионар), могао je то само проф. 3лаjа Видаковић.

Преселили смо љyдe на нове локациjе и њихове домове и школе и цркву и - гробља!

Радио je комплетан Институт за здравствено просвећивање са своjим екипама, локална здравст¬вена служба, просветна служба, радиле су све опш¬тинске службе: уствари, био je укључен комплетан тадашњи тимочки регион. Сви су били на ногама и у Милановцу и Маjданпеку и Неготину и Малом и Великом Лаолу., Цена комуна!

Био je то cjajaн проjекат и велики успех идеjе jедног визионара коjи je осмислио да се здравстве¬но-просветним радом може мењати начин живота људи, на обострано задовољство и тих људи а и нас, стручних сарадника у њему.

Када се данас осврнемо на проjекат "Плавно под¬ручjе Ъердапа..." и осмислимо шта се тамо одигра¬вало, просто да се не поверуjе да се све то зачела и довело до пуне реализациjе захваљуjући визиjи jед¬ног човека, великог методолога (нajвећег кога знам) и великог здравственог васпитача, какав je био проф. 3лаjа Видаковић. Уз комплетан рад здравст¬вених и просветних екипа, посебно je ишла филмска екипа кoja je снимила пет документарних филмова, за сваку заjедницу понаособ.

Cтaнојка Коuрuвuца-Ковачевuић, виша медицинска сестра

Dr Petar Paunović

dr Petar

Petar Paunović je doktor iz Zaječara, rođen 1939. godine.

Njegovi sugrađani, Zaječarci, i ostali meštani sela u Timočkoj krajini, u kojoj je primarijus dr Petar Paunović nadaleko poznat, nazivaju ga „Učiteljem zdravlja“. Rođen je u Negotinu 1939. godine, na Petrovdan, kada je i najveći narodni sabor.

Znaju ga mnogi Timočani posredstvom svojih radio i televizijskih aparata sa kojih svakodnevno, i po tri puta na dan, odzvanjaju njegovi kratki, uvek aktuelni, prilozi o zdravlju. „Dobro jutro, dragi slušaoci, šta ste danas odlučili da učinite za vaše zdravlje“ – pozdravlja ih na početku svakog novog priloga i oprašta se rečenicom: „dok život teče, zdravlje je najpreče“. Prvi put se svojim „zdravstveno-propagandnim programom“ (ZPP) oglasio 1989. godine na radio Zaječaru, a zatim i na radio stanicama u Negotinu, Boru i Kladovu i ukupno je do sada objavio oko pet hiljada zanimljivih, uvek aktuelnih priča sa zdravstvenim porukama. Bio je 21 godinu direktor Zavoda za zaštitu zdravlja „Timok“ u Zaječaru.

Dobitnik je nagrade Vasa Pelagić koja se dodeljuje za vrhunska ostvarenja u obrazovanju, Orden zasluge za narod sa srebrnom zvezdom, povelja savezne konferencije SSRN za aktivnosti u oblasti zaštite životne sredine, Timokovo pero, za saradnju u listu „Timok“.

Smatra se za jednog od najvećih poznavaoca običaja i navika Timočkog kraja koji su i predmet njegovog naučno istraživačkog rada. Dugo je proučavao alternativnu medicinu Timočkog kraja u okviru projekta Zavoda za zaštitu zdravlja „Timok“, „Prevencija u narodnoj medicini“.

U poznatom zaječarskom „Razvitku“ objavio je stotinak priloga o narodnom životu, timočkoj bloj kugi, vlaškoj magiji, maloletničkim brakovima, gastarbajterima itd. Punih 20 godina uređivao je i časopis „Zdravstveno vaspitanje“ koji je izdavao Zavod za zaštitu zdravlja „Timok“. Paunović je pre 28 godina pokrenuo i zanimljiv simpozijum „Istorija medicine, farmacije i veterine i narodne zdravstvene kulture“.