Autori

Login Form

Život u gradovima se razlikovao od onog u selima, a posebno u onim naseljima koja su postajala, iz dana u dan sve razvijenija rudarska naselja kakva su bila Bor, Majdanpek i Vina u knjaževačkom kraju.
Veoma islustrativno deluje opis života u Knajževcu srednim dvadesetih godina. Uz napomenu pisca ( 1) iz koje se vidi da ponašanje gradskog stanovništva, često nije u skladu sa higijenskim propisima a još manje od očekivanog ponašanja stanovništva koje je prosvećenije i na većem kulturnom nivou od onog stanovbništva na selu.

Elem, u jednoj "Opštinskoj naredbi" Suda Opštine varoši Knjaževac od 24. II 1925. godine stoji "šta sve pojedini nevalajli i nesavesni ljudi čine " a što je protivno, zakonima, moralu i narodnom zdravlju. Na primer: Jedni usred varoši drže svinje, a drugi su napravili torove i čuvaju po stotinu i više brava ovaca. Treći svoje ulice, avlije, pomijare, kazane, nužnike ne čiste, niti đubre na određeno mesto izvoze, već ga spaljuju u varoši i proizvode smrad,a drugi đubre I kojekave strvine bacaju pored Timoka ili u Timok, po ulicama, putevima ili praznim placevima. Četvrti, čuvaju pse tako da ih puštaju da skitaju po varoši i polju... Neki od mehandžija, kafedžija, kasapa, aščija, piljara, i njima slični, imaju u sdvojim radnjama poslugu, koja boluje od škrofula, jektike i drugih kojekakvih zaraznih bolesti, Svi pomenuti su i suviše nečisti, a prodaju i pokvarena jela i pića što često biva razlog trovanja I zaražavanja zaraznim bolestima (Šakabenta). Šta tek reći o pekarima koji su mesili hleb zahvatajući vodu iz Timoka. Kada je reč o zdravstvenim prilikama postoje opisi o onima koji se bave klanjem stoke. Oni to čine "kad hoće i gde hoće" a stoku pre klanja ne pregleda marveni lekar ni kmet, pa se često događa da prodaju pokvareno meso. Žene pored bunara, česama, bunara peru sudove, veš i splačine prosipaju. Opisano je i da ima takvih koji goli kupaju konje, ili se goli kupaju na mestima gde prolaze žene, a ima i onih koji radi svog uživanja pucaju oružjem i raketama.

Higijena u javni objaktima kakve su bile kafane i gostionice, ćevapdžinice, kasapnice, aščinice i mlekarnici, bile su često neokrečene, sa prljavim nameštajem. i oni koji su u njima radili, takođe su bili nezdravi i najčešće sa prljavim odelima.

Slično stanje je bilo i u drugim varošima. Česte su bile epidemije crevnih i kapljičnih zaraznih bolesti. Kada bi se to dogodilo hitno du formirane komisije koje su predvodili lekari sreski sanitetski referenti, koji su pregledali varoš i utvrđivali kakvo je higijensko stanje. "Krajinske novosti" broj 18/III od 18. novembra 1932. godine, pišu o "sanitarno-policijskom pregledu varoši(2)". Rešenjem Načelnik sreza negotinskog, formirana je komisija koja je pregledala svako dvorište, javne lokale, ulice, kasapnice.

1 Dragan M. Ivanović: 150 godina bolnice u Knjaževcu, Knjaževac 2001.)
2."Krajinske novosti" broj 18/III od 18. novembra, Negotin 1932.

Dr Petar Paunović

dr Petar

Petar Paunović je doktor iz Zaječara, rođen 1939. godine.

Njegovi sugrađani, Zaječarci, i ostali meštani sela u Timočkoj krajini, u kojoj je primarijus dr Petar Paunović nadaleko poznat, nazivaju ga „Učiteljem zdravlja“. Rođen je u Negotinu 1939. godine, na Petrovdan, kada je i najveći narodni sabor.

Znaju ga mnogi Timočani posredstvom svojih radio i televizijskih aparata sa kojih svakodnevno, i po tri puta na dan, odzvanjaju njegovi kratki, uvek aktuelni, prilozi o zdravlju. „Dobro jutro, dragi slušaoci, šta ste danas odlučili da učinite za vaše zdravlje“ – pozdravlja ih na početku svakog novog priloga i oprašta se rečenicom: „dok život teče, zdravlje je najpreče“. Prvi put se svojim „zdravstveno-propagandnim programom“ (ZPP) oglasio 1989. godine na radio Zaječaru, a zatim i na radio stanicama u Negotinu, Boru i Kladovu i ukupno je do sada objavio oko pet hiljada zanimljivih, uvek aktuelnih priča sa zdravstvenim porukama. Bio je 21 godinu direktor Zavoda za zaštitu zdravlja „Timok“ u Zaječaru.

Dobitnik je nagrade Vasa Pelagić koja se dodeljuje za vrhunska ostvarenja u obrazovanju, Orden zasluge za narod sa srebrnom zvezdom, povelja savezne konferencije SSRN za aktivnosti u oblasti zaštite životne sredine, Timokovo pero, za saradnju u listu „Timok“.

Smatra se za jednog od najvećih poznavaoca običaja i navika Timočkog kraja koji su i predmet njegovog naučno istraživačkog rada. Dugo je proučavao alternativnu medicinu Timočkog kraja u okviru projekta Zavoda za zaštitu zdravlja „Timok“, „Prevencija u narodnoj medicini“.

U poznatom zaječarskom „Razvitku“ objavio je stotinak priloga o narodnom životu, timočkoj bloj kugi, vlaškoj magiji, maloletničkim brakovima, gastarbajterima itd. Punih 20 godina uređivao je i časopis „Zdravstveno vaspitanje“ koji je izdavao Zavod za zaštitu zdravlja „Timok“. Paunović je pre 28 godina pokrenuo i zanimljiv simpozijum „Istorija medicine, farmacije i veterine i narodne zdravstvene kulture“.